Često smo u prilici da pričamo ili slušamo o dobroti. Često smo u prilici, ili bar ja, da u svom okruženju slušam rečenice ovog tipa: „Ja sam dobar“, „Ja sam car“, „Ja sam žena savršena“… Pošto nam je Državna lutrija Srbije u partnerstvu sa BCIF-om odobrila projekat „Zimski festival“ kao deo programa „Dobrota“, rešili smo da ispitamo šta je za ljude zapravo znači taj pojam. Na sajtu je postavljeno oko 60 komentara, a tri najbolja, na osnovu suda donatora, bila su nagrađena majicama.

„Zimski festival“ je projekat koji se ticao međugeneracijske saradnje mladih od 15 do 30 godina sa starim osobama preko 65 godina. Još jedan veliki izazov je pred nama. Do sada smo radili sa mladima, uvek gledali da nađemo valjani motiv za njihovo angažovanje i uvek smo nekako u tome manje ili više uspevali. Kako ih sada motivisati, kako ih uputiti na najstarije kada znamo da je tu komunikacija jako otežana, preskačemo celu generaciju i povezujemo dve po interesovanjima totalno različite grupacije.

Projekat je sam po sebi bio jako dinamičan jer je sve vreme trajanja, od novembra 2011. godine pa sve do aprila 2012. godine, zahtevao aktivan rad i uključivanje ciljne grupe. Već u novembru smo zakazali jednu veliku kulturnu manifestaciju nazvanu „Tradicionalno veče“ na kome su Udruženja, kreativni pojedinci, zanatlije i drugi izlagali svoje ručne radove, kulturno-umetnička društva izvodila igre i pesme iz naše prošlosti, a takođe, formirana je komisija koja je dodelila nagrade za naj meštane Donje Trnave i Donje Toponice za 2011. godinu. Ova nagrada se dodeljivala drugu godinu i pretenduje da postane tradicionalna ceremonija. Iako ne deluje mnogo glamurozno, za naše meštane je već sada jako značajno jer je to jedino priznanje, a posebno jer ga dodeljuju mladi ljudi za doprinos u razvoju i unapređivanju društvenog života u lokalnoj zajednici. Meštani mogu samo pretpostavljati ko je od njih nominovan, tako da je to pozitivan šok za svakog izabranika. U samu pripremu šou-a smo uključili jednako mlade i stare ljude, pa su voditelji programa bile baka Nada od 60 i nešto i Sandra, 19 godina.

Zima u selima je jako dosadna, mrak rano pada. Posebno je bila problematična ova 2012. jer ne samo da se jako odužila, već je bila i jako nemilosrdna kada su u pitanju hladnoća i padavine. „Dom za sve“ je postao centralno mesto okupljanja. Napravili smo turnir u šahu i stonom tenisu za mlade do 30 godina i za starije preko 65 godina u mešovitoj kategoriji. I dok su se uglavnom pripadnici jačeg pola bavili ovim turnirima, pripadnice lepšeg pola su se bavile fotografisanjem. Bake su učile da slikaju digitalnim foto-aparatima i kroz druženje planirale sledeću manifestaciju – „Červišijadu“. Červiš je staro i tradicionalno jelo koje se priprema od brašna, pilećeg belog mesa i belog luka, tako da na kraju kada se spremi izgleda kao kaša. Danas, ovo jelo nije mnogo zastupljeno, pa smo došli na ideju da nije loše prisetiti se ukusa ove kaše koja se između ostalih dana obavezno pripremala za Božić. Krajem januara 2012. godine je održana ova manifestacija na kojoj je 15 takmičara iz više okolnih sela izlagalo ovo jelo u raznim varijantama i dekoracijama.

Ubrzo je selo bilo zatrpano snegom, a mi volontere opremili velikim lopatama, te smo krenuli u čišćenje snega i formiranje prilaznih staza do glavne ulice, koju je takođe trebalo raščistiti. Ovde se odazvao veliki broj volontera, s obzirom da u ovom periodu nisu radile ni škole ni fakulteti. Krenulo je negde oko 20-ak nas sa lopatama putevima Donje Toponice. Za jedno popodne je selo bilo očišćeno. Kada bismo nailazili na staračka i samačka domaćinstva, pomagali bismo im u donošenju ogreva i sličnih stvari koje nisu mogli nesmetano da obavljaju pogođeni iznenađujuće jakom zimom i snežnim padavinama. Jednog vikenda je bila zadušnica. Potrudili smo se da za jedno popodne lopatama očistimo stazu do seoskog groblja koje je udaljeno svega kilometar od sela, ali je na brdu. Smetovi su bili ogromni i ovaj zadatak je bio izuzetno težak za volontere. Ova akcija je meštane oduševila s obzirom da je put bio očišćen, ali ne za dugo, jer je u toku noći pao ogroman sneg koji je potrpao sve staze.

Kako je zima bila sve nemilosrdija i jača, za pomoć za najugroženije meštane, obratili smo se BCIF-u, koji je u partnerstvu sa Telenorom, ERSTE bankom, Bankom Inteza i Yumisom D.O.O. iz Niša obezbedio oko 60 paketa sa hranom i sredstvima za higijenu. Paketi su podeljeni najugroženijim domaćinstvima u više okolnih sela. Na terenu je bilo izuzetno teško. Volonteri su nailazili na kuće sa palim krovovima u kojima žive roditelji sa bolesnim detetom, baku koja nema obe noge i jednu ruku, živi sama i jako je socijalno ugrožena, i druge slučajeve. Pomoć je bila neophodna. Jednoj baki smo , zahvaljujući društveno odgovornim pojedincima, obezbedili televizor da joj preko zime ne bude dosadno i da bude u toku sa dešavanjima u zemlji i svetu.

Zima je, nekim čuom, prošla, a mi i dalje imali punih ruku posao. U planu u projektu bilo je betoniranje velikog šahovskog polja u centru sela, gde bi najstariji meštani mogli da racionalno provode svoje slobodno vreme uz baštenski šah. U matu je podloga nikla, polja su ofarbana, postavljene klupice i zasađeno zelenilo. Centar je dobio drugi izgled. Ovde ne mogu, a da ne pomenem Upravu za poljoprivredu i razvoj sela grada Niša koji su se uključili u ovaj projekat, ne samo kao partneri i podrška već i kao donatori jer su prepoznali ovaj projekat kao od izuzetne važnosti i značaja za razvijanje društvenog života na selu i podsticanje ruralnog turizma generalno.

April je bio rezervisan za druženje i definitivno razbijanje međugeneracijskog jaza, a naravno zahvaljujući dosadašnjim aktivnostima. Za samu završnicu projekta organizovali smo zajednički izlet za sve učesnike, mlade i stare, do manastira Žiče i Vrnjačke banje. Mnogi stari ljudi nisu i do 20 godina, a ne retko i više, izašli iz svojih sela. Ovo je bila prilika da se druže medjusobno i sa mladima u istom autobusu, na istoj lokaciji i sa istim ciljem: razbijanje medjugeneracijskog jaza.

Iako su sve vreme trajanja projekta bili upućeni jedni na druge, ovaj izlet je bio kruna povezivanja dveju totalno udaljenih generacija. Da smo u tome uspeli, svakako svedoči interesovanje starih ljudi za rad Udruženja i njegove aktivnosti, tako da ne retko svrate do Doma kulutre, uključuju se u pojedine akcije, pa i sami iniciraju neke promene u lokalnoj zajednici koje se tiču svih nas. Spojili smo entuzijazam i iskustvo i dobili pravu stvar.

Ono što ne možemo sami, svakako možemo zajedno…

Milan Stojiljković

Milan Stojiljković

Lider omladinskog udruženja "Grupa Kobra" od 2007. godine. Nagrađen statuom "Rešivoje" za najboljeg omladinskog aktivistu u 2009. godini od strane Ministarstva za omladinu i sport i Evropskog pokreta u Srbiji. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2011. godine. Živi u Donjoj Trnavi kod Niša. Nezaposlen je. U slobodno vreme bavi se rekreativno planinarenjem i biciklizmom.



  1. Nena (Reply) on Thursday 18, 2012

    Poštovani Milane, jako dirljiv tekst i vrlo potresni snimci… Nadam se da će ova zima biti blaža prema najugroženijima. Zaista sam impresionirana idejama koje imate i koje sprovodite, zajedno sa celom zajednicom, i što dajete primer da “ono što ne možemo sami, svakako možemo zajedno…”

    Da li imate nekakav oblik prenošenja praksi u druge zajednice u Srbiji?

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Thursday 18, 2012

      Poštovana Neno,
      hvala Vam što ste pročitali tekst i dali komentar.
      Do sada nam se javio veliki broj organizacija sa sela širom Srbije koje bi krenule u sličnu priču, te smo došli na ideju da u budućnosti pišemo projekat koji će se ticati upravo toga, prenošenja praksi u druge zajednice.
      Inače sa mladima iz bliskih zajednica našoj, često kontaktiramo i dajemo im podršku da krenu našim stopama. Mladi, naročito u ruralnim sredinama su željni aktivizma, ali svuda naidjemo na isti problem, ko će biti lider:… Nekako, čini se, da niko nije spreman da svu odgovornost preuzme na sebe i povede ekipu, svi čekaju da budu vođeni.
      Što se generalno tiče ideje prenošenja praksi, jako smo zainteresovani i otvoreni po tom pitanju.

  2. Igor (Reply) on Thursday 18, 2012

    Na zalost, gospodin sa donjeg snimka je umro, dete je oduzeto, i majka je sama… 🙁
    Svaka cast za tekst, uvek postoji nada da ce im neko pomoci…