Gostujući bloger: Filip Brković, MPhil Cantab

Svet je 6. avgusta 2012. godine ponovo imao priliku da bude svedok još jednog podviga agencije NASA, sletanja na Mars sonde Kjuriositi. Dve nedelje nakon uspešnog početka misije, nadahnuta ovim uspehom, NASA je objavila planove za sledeći let na Mars za 2016. godinu. „Svemirska letelica Insajt predstavljaće statični lender koji će nositi instrumente za ispitivanje unutrašnjosti Marsa“, izjavili su stručnjaci agencije. Prema tome, ne samo što Kjuriositi nije prva zemaljska letelica koja je sletela na Mars, već svakako neće biti ni poslednja, te deluje da ljudska znatiželja, pronicljivost i napredak nemaju (bar kosmičkih) granica.

U isto vreme, na planeti Zemlji, skoro dve milijarde ljudi živi ispod linije siromaštva utvrđene Programom za razvoj Ujedinjenih nacija. Oni su gladni, nemaju pristupa pijaćoj vodi, skloništu i osnovnoj zdravstvenoj nezi, nepismeni su, nezaposleni, bez lične sigurnosti, često u potpunosti bez mogućnosti da promene međunarodna pravila koja ugrožavaju njihove interese, bez osnovnih demokratskih prava i sloboda. Izgleda da je iskorenjivanje globalnog siromaštva izazovniji zadatak za našu civilizaciju od slanja svemirskih letelica na Mars. Prema tome, ne iznenađuje činjenica da se danas mnoštvo razvojnih ideja, programa i kampanja bavi ovim pitanjem.

Fairtrade - logoJedna od njih, koja je uhvatila značajnog maha tokom poslednje dve decenije, jeste Fair Trade koncept koji predstavlja trgovinsko partnerstvo, prvenstveno između marginalizovanih proizvođača i radnika iz najsiromašnijih regiona Afrike, Azije i Južne Amerike i potrošača iz zemalja Evrope, Severne Amerike, Istočne Azije i Australije, zasnovano na dijalogu, transparentnosti i poštovanju, kojim se teži ostvarivanju veće ravnopravnosti u međunarodnoj trgovini. Najznačajniji deo današnjeg Fair Trade koncepta je Fairtrade sistem, vodeći Fair Trade pokret u poljoprivredi i prehrambenom sektoru, i najveći sistem za etičku sertifikaciju zasnovan na ISO 65 standardu, koji se lako prepoznaje po zaštitnom znaku FAIRTRADE, koji je u vlasništvu Fairtrade Labelling Organizations International (FLO). U srži postojećeg Fairtrade sistema leži pet osnovnih socijalnih, ekonomskih, radnih i ekoloških principa i dve glavne monetarne prednosti, Fairtrade minimalna cena i Fairtrade premija, koji su garantovani strogim sistemom pravila, propisa i standarda FLO-a.

Što se tiče pet ključnih principa, prvo, Fairtrade sistem teži ostvarenju reforme globalnog ekonomskog sistema, kroz pružanje finansijske, tehničke i organizacione podrške marginalizovanim proizvođačima, podizanjem svesti kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju,  i kampanjama koje se zalažu za promene u pogledu pravila i praksi konvencionalne međunarodne trgovine. Drugo, zastupa drugačiji način poslovanja, insistirajući na transparentnosti i odgovornosti, tretirajući proizvođače i potrošače sa poštovanjem i pružajući potpune informacije. Treće, podržava bolje uslove trgovine plaćajući pravičnu naknadu, omogućavajući pristup finansiranju pre žetve/proizvodnje, podržavajući dugoročnija ulaganja i višegodišnju poslovnu saradnju kako bi se izbegla nepotrebna i nepovoljna zaduživanja proizvođača. Osim toga, Fairtrade sistem osigurava prava proizvođača i radnika obezbeđujući društveno odgovorna, bezbedna i zdrava radna mesta u skladu sa nacionalnim zakonima i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR). Napokon, promoviše održivi razvoj jačanjem malih proizvođača i podsticanjem boljih ekoloških praksi.

Što se tiče finansijskih beneficija, prva jeste garantovana Fairtrade minimalna cena, koja pokriva troškove održive proizvodnje. Namenjena je kako bi se proizvođačima i radnicima obezbedili dovoljni prihodi da pokriju troškove proizvodnje i života, naročito u situacijama u kojima su globalne cene ispod nivoa održivosti. Fairtrade premija, druga finansijska beneficija, , jeste dodatna isplata namenjena lokalnom socijalnom i ekonomskom razvoju u proizvodnim zajednicama koja se koristi za unapređenje zdravstva, obrazovanja, socijalnih ustanova i produktivnosti. Oba oblika finansijskih beneficija takođe su deo Fairtrade standarda i neprestano se nadziru.

Javno predavanje "Fairtrade kao vid prevencije trgovine ljudima" (Beograd)

Javno predavanje "Fairtrade kao vid prevencije trgovine ljudima" (Beograd)

Republika Srbija se od skora pridružila zemljama koje se nalaze u ovom pokretu čija vrednost godišnje prodaje trenutno iznosi 4,4 milijarde evra. Iako se danas na našem tržištu nalazi samo nekoliko Fairtrade proizvoda, očekuje se porast njihovog broja u budućnosti. Uvođenje ovih proizvoda pratilo je nekoliko javnih predavanja od strane autora ovog članka, u saradnji sa nacionalnim koordinatorom za borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodinom Mitrom Đuraškovićem, s obzirom da je Fairtrade sistem jedan od najboljih načina da se spreči dečiji i prisilni rad, radna eksploatacija i trgovina ljudima.

Prema tome, zahvaljujući navedenim strukturalnim prednostima i uz podršku potrošača širom sveta, među kojima su od skora i oni iz Republike Srbije, prema izjavi Herijet Lemb, jedne od vatrenih zastupnika pokreta, Fairtradesistem, koji je pomogao da sedam miliona seljaka, radnika i njihovih porodica izađe iz finansijske neizvesnosti i siromaštva i postane ekonomski samostalno, nastaviće sa svojom misijom borbe protiv globalnog siromaštva i u budućnosti.

Saznajte više o Fairtrade sistemu:

  1. FLO and WFTO, 2011. Fair Trade Glossary [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International and Netherlands: World Fair Trade Organization. [Accessed 17 April 2012].
  2. FLO, 2010. Fairtrade Labelling Organizations International – Growing Stronger Together – Annual Report 2009–10 [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  3. FLO, 2011a. Fairtrade at a Glance [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  4. FLO, 2011b. Standard Operating Procedure Development of Fairtrade Minimum Prices and Premiums [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  5. FLO, 2011c. Fairtrade Standard for Small Producer Organizations [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  6. FLO, 2011d. Fairtrade Standard for Hired Labour [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  7. FLO, 2011e. Fairtrade Standard for Contract Production [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  8. FLO, 2011f. Fairtrade Trade Standard [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  9. FLO, 2011g. Fairtrade International – Challenge and Opportunity – Annual Review 2010-11 [online]. Bonn: Fairtrade Labelling Organizations International. [Accessed 17 April 2012].
  10. Lamb, H., 2008. Fighting the Banana Wars and Other Fairtrade Battles – How We Took on the Corporate Giants to Change the World. London: Rider.
  11. Nicholls A. and Opal, C., 2005. Fair Trade: Market-Driven Ethical Consumption. London: Sage.

* * *

Filip Brković, MPhil Cantab, doktorant je zajedničkog doktorskog programa „Globalizacija, EU i multilateralizam“ univerziteta Vorik u Velikoj Britaniji i Slobodnog univerziteta u Briselu.



  1. Dragana (Reply) on Wednesday 10, 2012

    Hvala, mnogo sam naucila o ovom sistemu, otvorili ste mi mozak za mogucnosti…