Umesto uvoda

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009, član 3. stoji: Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle: jednako pravo na dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske i druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta…

Inkluzija & Škola = Inkluzivna škola = Škola života

Još u 19. veku, američki filozof, socijalni kritičar i teoretičar obrazovanja – Džon Djui (John Dewey), potvrdio je: Obrazovanje je društveni proces. Obrazovanje je rast. Obrazovanje nije priprema za život. Obrazovanje je sam život.

U vreme današnje, u svetlu razvoja inkluzivne škole, odnosno inkluzivnog društva pod nebom Srbije, misli ovog mudrog čoveka mogle bi da glase ovako: Inkluzivno obrazovanje je društveni proces. Inkluzivno obrazovanje – Inkluzivno društvo je rast. Inkluzivno obrazovanje nije priprema za život. Inkluzivno obrazovanje je sam život.

Reč inkluzija vodi poreklo od latinske reči inclusio i znači: uključivanje, obuhvatanje, sadržavanje u sebi, uračunavanje u nešto, podrazumevanje… Nije li ovo set osobina/vrlina/znanja/umenja/stavova koji čine Čoveka čovekom?! Nije li ovo niz kompetencija koje Nastavnika čine nastavnikom?! Nije li inkluzivnost kriterijum za premeravanje Škole i Društva?

Duboko verujem da JESTE!

Inkluzija nas određuje. Kao ljude. Kao nastavnike. Ona je osnovni kvalitativni reper za procenu školskog/obrazovnog sistema, ali i društva u celini.

Inkluzivno obrazovanje je ljudsko pravo zagarantovano ratifikovanim međunarodnim pravnim aktima, Ustavom RS i zakonima koji bliže određuju ostvarivanje ljudskih prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Inkluzija u školi/obrazovanju podrazumeva uključivanje dece/učenika sa smetnjama u razvoju, odnosno dece/učenika sa posebnim obrazovnim potrebama u sistem redovnih škola u kojima će im se omogućiti kvalitetno obrazovanje i razvoj. Deca/učenici sa teškoćama u razvoju ne mogu da pohađaju školu bez adekvatne podrške i dodatnih intervencija. Inkluzivna škola je „škola po meri deteta“ – ona koja se prilagođava detetu/učeniku sa smetnjama u razvoju/posebnim obrazovnim potrebama (prostorno, u procesu planiranja nastave, metodološki, sadržajno i dr. ) tako da nesmetano, uspešno uči i napreduje u skladu sa svojim trenutnim mogućnostima. Time se podstiče razvijanje optimalnih potencijala svakog deteta/učenika. Cilj inkluzije u obrazovanju je obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svakog učenika pod jednakim uslovima za sve (Unseco (2001.), Vodič za nastavnike, Razumevanje i odgovor na potrebe dece u inkluzivnim učionicama). Cilj inkluzivnog obrazovanja jeste ovladavanje veštinama koje će deci/učenicima sa smetnjama u razvoju i/ili posebnim obrazovnim potrebama omogućiti adekvatnu pripremu za ekonomski nezavisan, samostalan život u kojem aktivno učestvuju.

Deca/učenici najbolje uče u grupi vršnjaka, dakle prirodnoj sredini za odrastanje u kojoj pored akademskih znanja usvajaju i ona koja se odnose na uspostavljanje socijalnih veza, dakle životno podržavajućih odnosa. Inkluzivno obrazovanje svakom detetu pruža mogućnost za razvoj i sticanje kvalitetnih, životno upotrebljivih znanja. U takvom, prijateljskom, podržavajućem okruženju, smanjuju se strahovi, predrasude i stereotipi, grade se prijateljstva, poštovanje, razumevanje… Drugarska podrška među učenicima koji rastu u takvom okruženju,  postaje spontana, prirodna, nevidljiva, svepristuna, normalna pojava. To je neprocenjivo bogatstvo! To je zalog za budućnost! Ulaganje u one koji će koliko sutra biti lideri Srbije u raznim segmentima društva, društveno odgovorni, svesni i savesni, otvorenog srca i uma za uvažavanje različitosti i podršku stvaranju podjednakih uslova za sve. To je preduslov za stvaranje inkluzivnog društva Srbije koja nejednakosti svodi na minimum omogućavajući potpuno učešće u društvenom životu svih osoba bez obzira na pol, etničku pripadnost, rasu, religiju, HIV status, invaliditet, migrantski status, socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti i/ili zdravstveno stanje. To je preduslov za stvaranje inkluzivne Srbije, zemlje u kojoj se poštuje različitost, bez predrasuda, uz veru da različitost čini Život bogatijim, sadržajnijim, izazovnijim, kreativnijim… Radujem se toj slici, tom životu, toj Srbiji: tolerantnoj, saosećajnoj, otvorenoj, podržavajućoj, uključujućoj. A, vi?

Škola in vivo = Hugs for free

Haim Žino, vaspitač i nastavnik, potvrdio je: Došao sam do zastrašujućeg zaključka. Ja sam odlučujući element u učionici. Moj pristup stvara atmosferu. Moje raspoloženje određuje kakvo će toga dana biti vreme. Kao nastavnik, posedujem strahovitu moć da dečji život učinim bednim ili veselim. Mogu da budem instrument mučenja ili inspiracije. Mogu da ponizim ili razvedrim, povredim ili izlečim. U svim situacijama, moj stav određuje da li će se neka kriza proširiti ili smanjiti…

Volim da u mojoj učionici sija sunce! Razumem odgovornost ličnog primera u procesu učenja po modelu, naročito u odnosu na kreiranje (pro)inkluzivne atmosfere u mom odeljenju/školi i život po inkluzivnim principima kao poželjnim odeljenskim/školskim „pravilima lepog ponašanja“. Razumem i da je odgovor na potrebe Škole, sve dece/učenika, a posebno, dece/učenika sa smetnjama u razvoju i/ili posebnim obrazovnim potrebama – inovativnost i kreativnost nastavnika. U to ime, trudim se da bojim živote svojih učenika na najlepše raznim posebnim aktivnostima, sadržajima, slikama, koje će jednom (p)ostati deo njihovog sećanja na Školu i koje će im pomoći da pronađu svoje odgovore na neka pitanja, da bolje razumeju Svet i sigurnije postoje u njemu.

Gledajući video zapis čoveka koji je u trenutku ličnog beznađa inicirao jednu od planetarno najposebnijih akcija (na nivou socijalnog eksperimenta) pod šifrom „Free hugs“ ili Besplatni zagrljaji, pomislila sam da je pravi trenutak da podsetim svoje učenike na važnost lične inicijative, veru u plemenite ideje koje produbljuju odnose među ljudima i čine ih boljima i Ljubav kao odgovor na mnoga nedorečena pitanja i nepoznate odgovore na temu ljudske duše.

Na početku protekle sedmice donela sam deci priču o momku kojeg je lično iskustvo usamljenosti navelo da u trenutku smisli način kako da dobije, razmeni, podeli, pokloni zagrljaj sa potpuno nepoznatim svetom, na sred aerodroma… Iz opisa koji je pratio video snimak postavljen na YouTube-u, saznali su kako se on osećao, šta mu se dešavalo dok je u rukama držao natpis: Free hugs, ko mu je prvi prišao i dokle je cela stvar dalje otišla… Pustila sam im snimak.

Gledali su pažljivo, stidljivo, začuđeno… Onda smo razmenili utiske o toj univerzalnoj ljudskoj potrebi da se podržavamo, i zagrljaju kao podršci, kao utehi, ohrabrenju, kao nadi, veri, osloncu… LJUBAVI. Već tokom prvog gledanja video zapisa, neke učenice i učenici su krenuli s oduševljenjem da razmenjuju zagrljaje, jedan divni zagrljaj dobila sam i ja…

A, onda su tražili da pogledaju video još jednom… Uzbuđena čarolijom koja se odvijala pred mojim očima, među decom, propustila sam da snimim taj trenutak zajedničke radosti i uključivanja svih u odeljenjski zagrljaj… Nisam stigla ni da dam predlog za nedeljnu odeljenjsku akciju, a oni su ga već formulisali pitanjem: je l’ možemo i mi da napravimo istu akciju u našoj školi? O, da! Širenje ljubavi u formi zagrljaja, kroz zagrljaj, to je koliko u par narednih minuta zapalilo svu decu koja su pravila mini plakate sa natpisima: Free hugs i Besplatni zagrljaji. Uskoro su mnogi, u prvi mah začuđeni učenici i zaposleni u školi uletali u zagrljaj (ne)poznatoj nasmejanoj deci…smeh se širio, srca punila radošću. Zajednički osećaj sve dece bio je da je to dragocen poklon, umeti dati, ali i primiti zagrljaj. Zajednički zaključak bio je i taj da nije lako pustiti se u zagrljaj dok nemaš poverenja u drugog, ali da se ono brzo stiče osmehom poverenja, pogledom, raširenim rukama… Dakle, poverenje, podrška, razumevanje, otvaranje, davanje, razmena…ljubav, inkluzija.

Ivana Vasiljević

Ivana Vasiljević

Profesorka razredne nastave iz Beograda. Diplomirala na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Deset godina živi život škole. Ide u četvrti razred. Ima 12 učiteljica i 15 učitelja. Aktivno učestvuje u različitim (pro)inkluzivnim projektima (ne)vladinog sektora koji se odnose na razvoj inkluzivne škole i društva od 2005. godine. Veruje u Deda Mraza!



  1. Nataša Lukić (Reply) on Wednesday 14, 2012

    I tekst i fotografije i video snimak su sjajni ! Bravo za sve učenike i njihovu učiteljicu ! Što pre naša draga deca spoznaju da granice u zagrljaju i ljubavi ne postoje ukoliko ih ona sama ne postave u svojim glavama , živeće potpun i sretan život. Kako ne postoje granice u zagrljaju po starosti , volela bih da se, sa svojih 64 godine života, pridružim ovim dragim učenicima i njihovoj učiteljici Ivani u nekoj sledećoj akciji – kampanji razmene BESPLATNIH ZAGRLJAJA.

    • ivana vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hvala Vam Nataša na lepom! Srećna sam da ste na naš zagrljaj otvorili svoj.

  2. Irena (Reply) on Wednesday 14, 2012

    “Volim da u mojoj učionici sija sunce! Razumem odgovornost ličnog primera u procesu učenja po modelu, naročito u odnosu na kreiranje (pro)inkluzivne atmosfere u mom odeljenju/školi i život po inkluzivnim principima kao poželjnim odeljenskim/školskim „pravilima lepog ponašanja“. Razumem i da je odgovor na potrebe Škole, sve dece/učenika, a posebno, dece/učenika sa smetnjama u razvoju i/ili posebnim obrazovnim potrebama – inovativnost i kreativnost nastavnika.”

    Divne fotografije, divni osmesi, divna ucionica! Draga Ivana, tvoja deca dobijaju znacajnu lekciju o zivotu. Sunce isijava iz ovog teksta 🙂

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Sjaj Ljubavi se ne može sakriti! Hvala Ti Irena na podršci. Sunce Suncu 🙂 🙂 🙂

  3. Nataša Đunisijević (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Velika i mudra ženo, samo ljudi poput Tebe sa malo reči ume da izrazi suštinu koja nam svima bude poznata tek kada želimo da otvorimo oči dovoljno i kada umemo da slušamo bez predrasuda…

    • Ivana Vasiljević (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hvala ti Nataša! Što više nas “otvori” oči i uši, to će biti manje predrasuda, a to znači da će put ka Suštini biti kraći… Radujem se izazovu pred kojim smo. 🙂

  4. Vesna Zlatarović (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Bravo Ivana, sjajna ideja!!! I divno je što imaš 27 učitelja i učiteljica.

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hvala Vam Vesna! Da, u pravu ste, 27 učitelja i učiteljica su moj veliki blagoslov! Štelovanje duše i (u)vida u Sve(t) je sa njima mnogo radosnije. 🙂

  5. Nataša Lukić (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga moja Ivana, sigurna sam da tvojih 27 učitelja i učiteljica takođe veruje u Deda Mraza.Ti svakako spadaš u onu , nažalost, manju grupu ljudi koji žive svoj život tako što su u svakom trenutku i učitelji i učenici.

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Nataša, Vaš komentar me asocira samo na jedno – na refren pesme “Parnog valjka” koji kaže: Jaaaaaaaaaaaaaaa u ljubav vjerujeeeeeem! 😀 😉
      A, Lubav će već odnegovati tu svest o važnom i velikom…u odnosu sa velikim malima 🙂

  6. Borislava Maksimovic (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Ivana, draga, želela bih da CEO SVET vidi, pročita, učita i primenjuje ovo što ti radiš! Čestitke i zagrljaj…I nada da će biti sve više sličnih tebi. A učitelji i učiteljice će sigurno da budu savršeni ljudi, pošto su savršena deca…Zahvaljujući najviše TEBI TAKVOJ!

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hugs for You draga Borislava! Hvala ti na lepom. 🙂

  7. Goga (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Ivana, ovo je tak divno, očaravajuće………Slika ( nasmejana deca ) govori više od bilo koje reči! Nadam se da će ovo pročitati što više ljudi, a posebno onih koji rade sa decom, a onda i primeniti u svojoj praksi.
    Hvala ti na ovome i svako dobro i naravno puno sreće u daljem radu!

    • Ivana Vasiljević (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hvala Vam Gogo na lepim rečima i željama! 🙂

  8. Suzana Milovanović (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Posle ovoliko lepih komentara ovih dobrih ljudi,svaki moj komentar bi bio suvišan na rad naše Ivane, sem da sam ja jedna ponosna mama čije dete ima sreću da bude deo ovog kolektiva u kome Sunce sija svakog dana. Hvala Vam na svemu što im pružate.

    • Ivana Vasiljević (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Lako je meni da sijam Suzana kad me obasjava najautentičniji sjaj… Privilegija i zahvalnost su moji. Hvala Vam jako na lepom!

  9. Svjetlana (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Postovana Ivana, dodje ovaj link i u Bosnu i jako mi je drago da sam vidjela kako jos ima mladih ljudi koji rade srcem!!!! Sjajno i svaka pohvala za malo “odmicanje” od striktnog plana i programa.Kada bi barem bilo vise takvih da nasu djecicu uci pravim vrijednostima…..

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Hvala Vam Svjetlana na podsećanju na važnu i veliku istinu – da podučavanje dece mora ići od srca, kroz srce, u ime srca… Verujem da je nastavni plan i program samo mrva Životnog obrazovanja i vaspitanja i u to ime Školu vidim i živim malo šire… 🙂

  10. Jelena Nesic (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Ivana,

    Zbog ovakvih profesora se biraju ne samo skola u koju dete ide, vec i drzava u kojoj ce dete da raste. Kako sam duboko uverena da svet menjaju obicni ljudi u malim brojevima, ZAHVALJUJEM TI SE na ovom svetu koji si za nasu decu napravila. U ime svih onih roditelja koji ti to nikada nece reci, u ime svih onih roditelja koji te nisu ni upoznali i u ime svih roditelja koji zele da im deca nauce jedinu vaznu zivotnu istinu: ljubav se mnozi i sabira, nikada deli i oduzima:) Ja cu te prvom prilikom rado izgrliti, a nadam se da cemo ovakve tekstove imati privilegiju da citamo cesto.

    • Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Draga Jelena, hvala Ti jako na višestruko umnoženoj Ljubavi! Privilegija je moja Tvoje prisustvo. 🙂

  11. Ljiljana (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Ivana,
    Kakva divna demonstracija osmeha, puno osmeha, zagrljaja, puno zagrljaja i rezultat: ljubav :). Ljubav kao peti element koji pravi neprobojnu auru. Niko vam ništa ne može. Primite Vi i svih 27 učitelja i učiteljica moj veeeliki, široki zagrljaj – dovoljno sam raširila obe ruke, da svi odjednom stanete, da vam svima dodam još malo ljubavi – ljubavi nikad’ dovoljno.Profesori poput Vas trebalo bi da se hitno umnožavaju :)♥.

  12. Ivana Vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Ljiljana,
    hvala Vam na lepom. Grlim(o) i mi Vas! 🙂

  13. Slavica Todorić (Reply) on Wednesday 14, 2012

    I ja se pridružujem – šaljem jedan topao i veeeliki zagrljaj <3

  14. ivana vasiljevic (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Slavice, ovo <3 je za tebe! 🙂

  15. Tijana Bozinovic (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Ovo se zove prosveta!

    ” Bravo, mila, samo tako nastavi!”

    • Ivana (Reply) on Wednesday 14, 2012

      🙂 Hvala Maestra!