Gostujući bloger: Jelena Cvetković, novinar Južnih vesti, Niš

U situacijama ekonomske krize i visoke stope nezaposlenosti jedno od rešenja za smanjenje siromaštva je socijalno preduzetništvo ili pokretanje sopstvenog biznisa.

Dragana Jokić iz Gadžinog Hana, jedna od ranijih dobitnica granta za razvoj proizvodnje u plasteniku

Dragana Jokić iz Gadžinog Hana, jedna od ranijih dobitnica granta za razvoj proizvodnje u plasteniku

Na jugu Srbije, gde je stopa nezaposlenosti veća nego u drugim delovima zemlje, poslednje dve godine povećava se broj ljudi koji se na ovaj način aktivno angazuju da reše svoj problem nezaposlenosti. Kroz proizvodnju povrća u plastenicima, razvoj voćarstva, pravljenje ajvara, zimnice, suvenira, organizovanja sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina ili pružanja usluga, poput izrade nameštaja i molerskih radova u kući, ljudi dobijaju priliku da se zaposle, ali i da nakon razvoja posla angažuju još radnika.

Socijalno preduzetništvo uglavnom je namenjeno ugroženim grupama, izbeglicama, interno raseljenim, kao i osobama koje su kao povratnici vraćene u Srbiju iz drugih zemalja. Ovakav model borbe protiv siromaštva namenjen je i mladima bez radnog iskustva kao i dugoročno nezaposlenim osobama koje imaju ekonomski isplative ideje i plan razvoja.

Ovakvi programi trebalo bi da omoguće socijalno ugroženim ljudima da postanu ekonomski nezavisni, ali i da pokrenu nešto uspešno i korisno i da otvore nova radna mesta – rekla je Jolanda San Hoze, član Delegacije EU u Srbiji, prilikom predstavljanja jednog od projekta.

Ove programe često finansijski podržava država, Evropska Unija ili međunarodni donatori. Novac se dodeljuje uglavnom preko konkursa, a namenjen je pokretanju posla ili proširenju već postojeće delatnosti. Na ovaj način ljudi mogu da nabave neophopdnu opremu, mašine, da prođu stručne i poslovne obuke i savetovanja za dalji razvoj posla. U ove su projekte uključene kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj, zavodi za zapošljavanje, lokalne samouprave, NVO, institucije i uduženja koja mogu direkno da sarađuju i doprinesu razvoju takvog preduzetništva. Kroz saradnju sa državnim institucijama, ova preduzeća češće međusobno sarađuju i na taj način imaju više šansi da opstanu i razviju se.

Sve više se stavlja fokus na socijalno preduzetništvo jer nam je to jedno od mogućih rešenje. To nije čarobni štapić kojim ćemo u potpunosti rešiti problem nezaposlenosti, ali je nešto što je korisno i što mnogima može biti od pomoći – tvrdi Jelena Milovanović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Na osnovu primera iz drugih zemalja domaći ekonomski stručnjaci procenjuju da, naročito u godinama ekonomske krize, ovaj model pokazuje svoj pravi značaj.  Osim u većim gradovima na jugu ovim programa bili su obuhvaćene i manje opštine među kojima su Sokobanja, Crna Trava, Žitorađa, Kuršumlija, Blace, Vladičin Han i druge. Za male opštine ovakvi programi ponekad mogu biti velika ili čak jedina razvojna šansa. U slučajevima kada opština nema sredstava da otvori nova radna mesta i zaposli stanovnike ona može stati iza njih kao institucija. Na ovaj način se povećavaju šanse da predlagači poslovne ideje dobiju sredstva od donatora.

Ovi novi poslodavci ponekad imaju prilike da prođu kroz besplatne obuke o e-trgovini, e-bankarstvu, zaštiti potrošača ili načinima plasiranja proizvoda u onlajn trgovini. Ovakve obuke organizuje niška nevladina organizacija ENECA, koja na taj način malim i srednjim preduzećima pomaže da unaprede znanja i veština o elektronskom poslovanju, a istovremeno i promoviše elektronsku komunikaciju i informaciono društvo.

Posebna privlačnost programa ovog tipa je u razvoju ženskog preduzetništva, jer se žene kao socijalno osetljiva grupa, teže zapošljavaju.

Takav je slučaj sa obukama o načinima pripremanja tradicionalnih jela i specijaliteta sa juga Srbije, učenju pletenja, tkanja ili zlatoveza. Jedan od ovakvih programa organizovan je i u “Kući starih zanata” u Nišu i to na inicijativu žena koje su trenutno bez stalnog zaposlenja. Uz pomoć Aktiva žena grada Niša, polaznice imaju prilike da nauče ili da usavrše veštine pletenja, a svoje proizvode kasnije mogu da prodaju.

Nakon ovih obuka polaznice dobijaju sertifikate ili majstorska pisma koja im omogućavaju da zvanično otpočnu posao. Često se dešava i da se učesnice udruže u proizvodnji. U opštini Vlasotince organizovana je obuka za žene u okviru projekta “Jačanje ženskog preduzetništva”. Polaznice su prošle obuku o pripremanju tradicionalnih jela i specijaliteta, a nakon što su dobile sertifikate formirale su udruženje “Vlasinske domaćice”. Njihove članice kažu da im je najvažniji zadatak afirmisanje ženskog preduzetništva i ublažavanje ekonomskih teškoća koje postoje u ovoj manje razvijenoj opštini. Kroz osposobljavanje žena da razviju posao i proizvodnju ručnih radinosti na širem planu i u dužem vremenskom periodu moguće je smanjenje migracije iz sela u gradove koja je decenijama prisutna na jugu.

Pokretanje sopstvenog posla pruža mogućnost za sticanje zarade i smanjenje nezaposlenosti, ali ono, takođe, ima i posebnu kulturološku vrednost, a to je očuvanje baštine i tradicije.

Jelena Cvetković, autorka teksta “Smanjenje siromaštva pokretanjem sopstvenog biznisa”, novinarka je niških Južnih vesti, a možete je kontaktirati putem e-mail adrese: jelenche.cvetkovic@gmail.com.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?