“Šta je to socijalno uključivanje?”, pitala me je moja sestra, kada sam prvi put prošle godine spomenula tu sintagmu u našem razgovoru. Tada sam pokušala onako skromno da joj objasnim kako ja to vidim, ali mi se čini da je ta misao sazrela u odnosu kada sam se prvi put sa njom susrela.

Iz perspektive studentkinje, koja petu godinu zaredom živi u studentskom domu, mislim da je izazova na pretek da budete socijalno uključeni, a posebno ako delite spratno kupatilo. Znate, ja mislim da je socijalna uključenost kada je osoba koja je koristila toalet ispred vas, a iza sebe, pustila vodu.

Takođe, ako ste osoba koja koristi gradski prevoz, želite da svi koji ga koriste se trude da održavaju higijenu ne bi li vas otrovali svojim mirisima, kao i kada vаs ne guše isparenjima raznih jakih parfema…. Ili kada vam referentkinja doma ili šalterski radnik ili prodavačica ili portir kažu “izvolite” i “hvala”…

Koliko Vam se puta desilo da vas starija gospođa ili stariji gospodin gura jer misli da uvek možete još “samo malo” da se pomerite u prepunom autobusu?

Isto tako, koliko vam se puta desilo da se ljudi svađaju oko reda u pošti, banci, na ulici, u prevozu, kafiću ili da se tamo neko psuje?

E pa vidite, onako kako ja doživljavam vezu ponašanja u gradskom prevozu, pošti, banci, na ulici, kafiću i socijalne uključenosti jeste to da vi kao osoba imate odgovornost nad svojim ponašanjem, ali ste isto tako društveno odgovorni prema pojedincu.  I nema veze što bus plus ne radi, ali niko u tom autobusu nije kriv zbog toga. Svi žele isto, a to je da stignu do željene stanice.

Socijalno uključivanje među nama samima je po onoj staroj narodnoj izreci: “Ništa ne košta, a puno vredi”. I svi žele da imaju jednako pravo da budu odgovorni i da uzmu život u svoje ruke.

Dakle sve one stvari koje treba da su plod osnovnog vaspitanja, bilo u kući ili na ulici, odnosno sve ono što čini nas, sve ljude, društveno odgovornima. S tim u vezi, koliko ste puta vi rekli referentkinji doma ili šalterskom radniku ili prodavačici ili portiru “dobar dan”, “hvala”, “do viđenja”, ili ste rekli “izvini” ako ste gurnuli nekog u prevozu.

Ne radi se ovde o stvaranju mediokriteta, već o društvu u kome postoji minimum uzajamne tolerancije. Svi su kao građani ove zemlje jednaki u tome! I pored toga što ne postoje jednakosti po pitanju finansija, pripadnosti, ideja, kreativnosti, inteligencije, treba da se ostvari okruženje u kome svi imaju jednake šanse.

Učili su me još u prvoj godini na fakultetu da je socijalna kohezija važna za održanje jednog društva i njegovu stabilnost. Stabilnost i održanje u smislu postojanja veze, povezanosti i umreženosti građana i građanki. Ako postoji veća povezanost kroz razne društvene mreže, i u fizičkom i virtuelnom smislu, društvo će imati priliku da više sazna, sa većim saznanjem će imati priliku da se intelektualno nadgradi, sa intelektualnom nadgradnjom će imati prilike da upozna više ljudi, napreduje u karijeri i više se druži.

Pisalo se i o tome da je nedostatak socijalne kohezije bio uzrok mnogih sukoba i ratova, te mi koji živimo na ovom prostoru možemo o tome da posvedočimo.

Uloga države bi u tom kontekstu bila da nam obezbedi minimum u kome svako ima pravo da bude ostvaren, na koji način želi, a da to ne ugrožava drugog. Ovo jeste liberalno stanovište po kome pojedinac ima slobodu da čini šta hoće, sve dok ne ugrožava drugog, ali treba i da snosi društvenu odgovornost da time ukoliko ne pusti vodu u javnom toaletu, značiće da će neko posle njega to morati da uradi. Pa zašto da dozvolimo da neko radi posao umesto nas, kada to nije posao tog drugog? I obratno zašto da dozvolimo sebi da mi radimo nečiji tuđi posao?

Ali zaista bi svakom građaninu i građanki ove zemlje bilo prijatnije da ovde živi – bez obzira da li ima puno ili malo, jer to nije opravdanje za društvenu neuključenost.

I za kraj: ne mogu da budem socijalno uključena ako me društvo, grupa ljudi ili pojedinac socijalno isključuje, ali isto tako ne mogu ni da budem socijalno odgovorna ako isključujem druge.

Reka

Reka

Reka je diplomirana politikološkinja i trenutno studentkinja master studija međunarodne bezbednosti. Ima dugo iskustvo u volonterizmu i aktivizmu. Tokom studiranja učestvovala je na raznim okupljanjima, i dobitnica je nekoliko stipendija i nagrada za akademsko usavršavanje. Zainteresovana je za socijalnu isključenost, bezbednost, međunarodnu saradnju, civilne odnose i kulturu.



  1. Jana L. (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Reka, inkluzija je i kodeks lepog ponasanja prema drugome. Ne kaze se bezveze “Ne cini drugome sto ne zelis da cine tebi”. Svaki gest, ma koliko mali, znaci.

    • Reka
      Reka (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Draga Jana L., slazem se sa Vama. upravo je to ono sto se socijalnim ukljucivanjem zeli postici u gradjanskom drustvu. Hvala za komentar. Pozdrav, Reka

  2. Glv. i Cica (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Lep tekst, razumljiv i citljiv. Sad mi je mnogo jasnije cime se zapravo bavite u tom vasem timu.

    • Reka
      Reka (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Dragi Glv. i Cico, hvala vam za ovaj komentar. Drago mi je ako sam doprinela da pojam socijalnog ukljucivanja bude razumljiviji. Pozdrav, Reka

  3. Nataša Lukić (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Reka, naziv INKLUZIJA je, sem za stručne krugove i konkretne izvršioce, noviji pojam za širu javnost. U jednom trenutku se počelo govoriti o inkluziji i kao da su najedanput kroz širom otvorena vrata izašli i na sve strane se širili razni planovi, aktivnosti, edukacije , pozitivni i negativni primeri itd.
    Kako sebe, ovom prilikom, svrstavam u širu javnost, zaista nisam znala šta je to inkluzija….sada je shvatam kao proces podržavanja pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti, prihvatanje različitosti, izlaženje u susret potrebama svih…
    Unazad deset godina volonter sam u jednoj organizaciji slepih i slabovidih lica, tačnije kao njihov vidući član. Pomažem u obavljanju administrativnih i drugih poslova, sem toga i privatno se družimo, pri čemu napominjem da među njima nema osoba iz mog ličnog tj. porodičnog okruženja. Pretpostavljam da je to bila i da je nadalje inkluzija.Kako god se zvalo-ja ću i dalje raditi sve što bude u mojoj moći u pomenutoj organizaciji. Da li je to način mog socijalnog
    uključivanja ?
    Pročitala sam sa velikim zanimanjem vaš tekst..
    Potpuno se slažem da svaki pojedinac u svakom trenutku ima na pretek izazova da bude socijalno uključen. Ali, nažalost, moraće se mnogo poraditi na tome da svaki pojedinac ima odgovornost nad svojim ponašanjem i da se oseća društveno odgovornim prema pojedincu.
    Da budemo iskreni prema sebi- u konkretnoj situaciji različito reagujemo u zavisnosti da li smo vozači ili pešaci.. a kad bi se obrnule uloge ?.
    Svaka situacija se može posmatrati na različite načine tj. sa stanovišta svakog od učesnika u njoj ? Desilo mi se da sam slučajno nagazila jednu građanku i odmah sam joj ljubazno rekla “izvinite” i produžila sam put. Pojurila je zamnom i zaustavila me i nagazila me, tražila revanš.

    Ili drugi primer: U firmi u kojoj sam radila pojedinci su me podsmešljivo nazivali- drugarica “hvala”, drugarica “molim vas”, drugarica “izvoli”…
    Po osnovu primera koje ste naveli podržavam vas u stavu da se ovde ne radi o stvaranju mediokriteta, već o društvu u kome postoji minimum uzajamne tolerancije. Upravo u tom duhu tolerancije želim da kažem:
    Verovatno vam se dešavalo da vas starija gospođa ili gospodin gura jer misli da uvek možete još “samo malo” da se pomerite u prepunom autobusu? Ali, verovatno vam se i dešavalo da mlade osobe u prevozu neprekidno gledaju kroz prozor da ne bi ustupili mesto starijima.
    Uistinu, radi se o kodeksu lepog ponašanja prema drugima u obe ove situacije.

    I na kraju, da li je socijalno uključivanje jedan od aspekata opšte društvene inkluzije ili je tu znak jednakosti ?

  4. Reka
    Reka (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Nataša,
    Apsolutno se slažem kada kažete da je potrebno mnogo da se uradi da bi se svaki pojedinac osećao uključenim i preuzeo odgvornost nad svojim ponašanjem. U skladu sa tim, ovaj blog otvara mogićnost za podizanje svesti o socijalnom uključivanju, ali i razmenu iskustva o tome kako shvatamo socijalnu uključenost i kako vidimo sebe i druge u društvu. Naravno, uloge koje pojedinac zauzima u određenoj meri impliciraju odredjene obrasce ponašanja, ali ja zaista mislim da treba da postoji minimum odgovornosti koji se ne bi trebao menjati, nezavisno od uloge vozača ili pešaka..
    U tom smislu socijalno uključivanje ima za cilj postizanje opšte društvene uključenosti.
    Mnogo Vam hvala na Vašem komentaru.
    Veliki pozdrav,
    Reka

  5. Kobau Mirko Bata (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Sve je to lepo što radite i pišete ali ima jedna mala začkoljica u svemu tome … niste rođeni u Majdanpeku. Ovde je vreme stalo, stali su ljudi a stao je i duh čoveka. Nema ovde inkluzije, a kako bi i bilo kada smo svi na ivici egzistencije i živaca. Mnogo bolesne dece ima a sem roditelja niko ne brine brigu o njima. Moja žena ne radi, sin stariji ne radi, mlađi bolestan a ja radim i imam primanje od 20.000 dinara, sa tim i tuđom negom teško može da se živi. O čemu neko može da nas nauči ??? Zašto se neko ne potrudi i pruži nam mogućnost zapošljavanja, čuvanja dece, obzbeđivanje stambenog prostora, majčinskog dodatka … a inkluzija bi došla sama po sebi, mogao bih još da vam pišem ali nema nekog velikog razloga za tim jer smo odavno zaboravljeni … Kobau Mirko Bata

    • Reka
      Reka (Reply) on Wednesday 14, 2012

      Poštovani Kobau Mirko Bata,

      ja u potpunosti razumem Vašu frustraciju jer – ja zapravo jesam rođena u Majdanpeku :).

      Ono što sam htela da postignem ovim tekstom jeste da podstaknem na lepo ponašanje građana i građanki ove zemlje, svesna da mnogi gaje neku vrstu nezadovoljstva… Npr: ako se Vi i ja sretnemo na ulici i ja Vas slučajno gurnem: smatram da je ljudski da Vam kažem “Izvinite”, a ne da samo projurim pored Vas ili još gore, gurnem zato što sam besna na ceo svet i ljude oko sebe iz ličnih razloga…. Iz takvih frustracija nastaju kriminal, nasilje i mnoge gore stvari… u krajnjem slučaju ugrožava se bezbednost pojedinca…

      Mada se možemo upustiti u raspravu o tome koja bi uloga države trebala da bude u podršci socijalno i ekonomski ugroženim porodicama, slažem se da se može mnogo toga unaprediti, ali isto tako smatram da svaki pojedinac takođe nosi odgovornost za sopstveno ponašanje i unapređenje svog položaja….

      Pozdrav,
      Reka

  6. Lovely CHarlot (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Reka,

    Sve pohvale za jednostavno napisan, a opet veoma bogat, simpatican i izuzetno koristan tekst! Sigurna sam da je i Vasoj sestri sada mnogo jasniji pojam “Socijalno ukljucivanje”, kao i meni, obzirom da nisam ni priblizno iz Vase struke.

    Veliki pozdrav,
    Lovely CHarlot

  7. Ljiljana (Reply) on Wednesday 14, 2012

    Draga Reka,
    Ako mi ovde čitamo konstataciju da neko za sobom nije pustio vodu u toaletu u XXI veku (pod uslovom da je osoba psihofizički zdrava), onda zaista treba puno truda uložiti u podizanju svesti. I to na najbukvalniji i naprizemniji način objasniti da nije u pitanju noša koju će ukloniti guvernanta ili mama. Takve osobe se (verovatno ovo nije usamljen slučaj) socijalno ne mogu uključiti u društvo putem interneta već u direktnom kontaktu: održavanjem radionica, tribina..uključiti sredstva javnog informisanja u smislu voditelj-tema-gost. Prvo edukovati urednike koji nam svakojakim “tupavim”, čak zastrašujuće primitivnim emisijama ispiraju mozgove.Neophodno je plasirati emisije edukativnog karaktera ali najprostijim rečnikom, kako bi i neobrazovan čovek mogao shvatiti suštinu – poruku. Da, Reka, izvanredan tekst. Kako za zrele osobe tako i za mlade. Opšta društvena uključenost je ključ za kvalitetan život svih nas. Hvala Vam. Bilo mi je zadovoljstvo 🙂