Gostujući bloger: Gordan Paunović

Prošle nedelje sam se zatekao na skupu koji se bavio promišljanjem stanja socijalne države u Srbiji. Za glavni utisak koji sam poneo odatle pobrinula su se tri diskutanta koja su vrlo ozbiljno potkačili odluku državnih vlasti da pozitivno reaguje na inicijativu Fonda B92 i niza civilnih organizacija da se relaksiraju poreske obaveze i ograniče marže u oblasti trgovine opremom za bebe. Delovalo je kao čudan splet okolnosti – nazovimo tako moje neshvatanje odakle tako vatreno interesovanje jedne profesorke univerziteta, jednog građanskog aktiviste i jednog državnog službenika za tu temu za koju verujem da je – kada je analiza socijalne tematike u Srbiji u pitanju – važna skoro pa kao jedno zrno peska u pustinji.

Ne pišem ovo da bih polemisao sa njihovim stavovima u kojima se verujem može naći neka logika, ako se apstrahuje očiglednije nepoznavanje svih relevantnih činjenica vezanih za dati problem kao i neshvatanje najvažnije tekovine ove državne odluke. To je vrednost samog čina da vlast, konačno, bar jednom, u ekspresnom roku, nekako reaguje na jednu samoniklu inicijativu koju su zajednički podigli javnost i niz malih organizacija “sa terena”.

Svakako ne idealno, ni po jednom parametru koji se može analizirati sa bezbednih akademskih daljina ili ležernim tempom menjanja sistema iznutra koji bi verovatno pre pristajao skandinavskoj socijalnoj problematici nego Srbiji, ali kao što rekoh – nekako.

A u zemlji naučenoj na ništa, ovo nekako izgleda skoro pa sve.

Zato što je ovo jedan od retkih primera da je neko u sistemu izvršne vlasti odlučio da izađe iz standardnog okvira “ne vidim – ne čujem – ne govorim” odnosa prema svetu koji je okružuje. Od 2006. godine otkada sam u vodama medijskih i CSR kampanja koje pokušavaju da problematizuju najteža socijalna pitanja ove države, gotovo bez izuzetaka mogu da govorim o tome da je kooperativnost državnih organa i reagovanje na pritisak javnog mnjenja pre ekces nego pravilo, da ne kažem da se gotovo svuda gde se moglo odmoći to i učinilo.

Pre skoro 5 godina, roditeljski internet portal “Bebac” predvodio je akciju “Pa-pa PDV” u kojoj skupilo preko 30,000 potpisa za istovetnu inicijativu na koju je jedini odgovor vlasti bila – tišina.

Već i retki novobeogradski vrapci znaju priču koju Fond B92 papagajski ponavlja, da je u projektu Sigurne kuće Srbije u kojoj je pet skloništa za žrtve nasilja u porodici, kvadrature od 1,300 m2 i vrednosti preko 750.000 evra donirano državi (lokalnim samoupravama), Ministarstvu finansija uplaćen PDV u visini vrednosti još jedne kuće.

Besmisao situacije pojačali su događaji koji se desili u domenu pravne regulative filantropije u Srbiji. Nacionalna strategija za razvoj društveno odgovornog poslovanja je prepuna deklarativne podrške dobrim namerama biznis sektora da učini nešto za zajednicu, uz nula (0) prihvaćenih obaveza za državni aparat da takvoj incijativi obezbedi podršku u obliku poreskih olakšica.

Mislim da nikada neću zaboraviti reči kojima je pred direktorima najistaknutijih srpskih društveno odgovornih kompanija državna službenica branila ovaj kardinalni propust načinjen sa namerom da se ničim ne ugrozi slivanje novca u državnu kasu: “Dijana (!) je odbila da razgovara o bilo čemu što će ugroziti državni budžet u doba krize”. A bolje sreće nisu bile ni organizacije čiji je tihi marš kroz institucije u borbi za nove zakone o nevladinim organizacijama kao i fondacijama i zadužbinama završio tek polovičnim uspehom, uz očekivano sporna rešenja u domenu poreske politike. Sasvim slučajno, na čelu Ministarstva finansija koje je 2007. godine odbilo inicijativu udruženja “Bebac” podržanu potpisima preko 30.000 roditelja, nalazio se današnji Premijer Vlade Srbije.

Zato mislim da se u do sada neravnopravnoj borbi samoniklih inicijativa sa državom, mora prvo kao mala pobeda proslaviti sam čin njihovog prihvatanja od strane snažnijeg i jačeg aparata, pa tek onda kritikovati ono što jeste za kritiku. Da li je to populizam, predizborno povlađivanje biračima ili jedino moguće rešenje u trenutku kada je ceo sistem praktično hiberniran do post-izborne reanimacije, u ovom trenutku je manje važna ocena.

U krajnjoj liniji, kada institucije budu ponovo funkcionalne, ova se odluka daljim pritiskom javnosti može dodatno produbiti, doraditi i naštimovati tako da njome budu kompletno zadovoljni svi kojima je do nje stalo.

Gordan Paunović - avatarGordan Paunović

Jedan od osnivača Radija B92 u kome je radio kao novinar, muzički urednik, urednik Internet stranice i menadžer medijskih projekata iz domena društvene odgovornosti. Bavi se društvenom komunikacijom na razne načine: od kreiranja socijalnih kampanja u Fondu B92, preko DJ nastupa na muzičkim događajima, do kuvanja za prijatelje. U životu ga motiviše stav Margaret Mid da je jedini način da se promeni svet oko nas posvećeni rad malih grupa koje se ne predaju pred izazovima stvarnosti.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?