Jasmina Tešanović - avatarGovorila sam često: “Ovo nije više moj rat”, mojoj ćerki, mojim mladim koleginicama, prijateljicama feministkinjama ili ne.

Sedamdesetih godina, osamdesetih, devedesetih, borile smo se za pravo na abortus, na razvod, na kontracepciju, za ženska ljudska prava, protiv nasilja u porodici, za mir u svetu. Borile smo se neprekidno, beskompromisno, rizikujući naše karijere, privatne živote, našu sigurnost i normalnost. I dosta toga smo postigle, svuda po svetu, u Italiji , Srbiji, SAD-u i drugde.

Drugi talas feminizma oslanjao se na velikom delu sifražetkinja s početka 19. veka koje su često svoj život davale za pravo žena na glas. I onda sam se umorila, i ne samo ja. Svet je krenuo u lošem pravcu i ne samo u Srbiji devedesetih godina već svuda, posle 11. septembra 2001.

Globalizacija balkanizacije je dovela u pitanje pobede žena i ne samo žena; terorizam i besan rat protiv terorizma, doneo nam je policijske desničarske tehnokratske distopijske države gde su ljudska prava postala samo prazna reč kad nemaš više šta da izgubiš. Rekla sam tada mojim mladim devojkama: morate sada da se borite, ovo je vaš svet, svet koji smo vam ostavile silom prilika. Saznajte koliko ste nasledile od svojih baka, nemojte to uzimati zdravo za gotovo jer možete vrlo lako sve to ponovo da izgubite, mic po mic, korak po korak. Crkva, država i veliki kapital vrebaju.

A dokaz za ovaj novi svet u kojem živimo je osuda ruskog pank benda Pussy Riot, zbog blasfemije ruske crkve i države, na kaznu od dve godine zatvora zbog umetničkog perfomansa u crkvi. Naravno da su se žene usudile da protestvuju u muslimanskoj džamij, takva surova represija smatrala bi se normalnom, ali s obzirom da se ovo desilo u ruskoj ortodoksnoj crkvi još uvek ima glasova svuda po svetu koji povezuju ovu novu represiju sa kršenjem ljudskih prava u prošlosti. Lako je povezati Putina sa Staljinom, ali šta ćemo sa vekovima hrišćanskog kulturnog i oružanog rata, sa spaljivanjem heretika i veštica, sa torturom disidenata i naučnika, i katoličkim protestantskim ratovima koji su čitav vek drmali Evropu? I ako ćemo baš tako, šta bi se desilo američkim pank umetnicima koji okupiraju mormonsku crkvu i vredjaju Mit Romnija? Da li bi možda prošli nekažnjeni ?

Dve aktivistkinje Pussy Riot-a osuđene na dve godine zatvora imaju malu decu. Svetske zvezde poput Madone, Joko Ono i Pol Makartnija napisale su otvorena pisma i peticije tražeći njihovo oslobađanje. Čak je i sam Putin, stari novi ruski lider, glavni cilj njihovog protestnog perfomansa, izrazio nadu da neće dobiti maksimalnu kaznu od tri godine. I eto dobiše samo dve!

Već su u zatvoru šest meseci, ali su postigle svetsku slavu zahvaljujući svom hrabrom činu. Pitam se da li će biti oterane u egzil u stilu Taslime Nasrin devedesetih, i ruskih disidenata i naučnika sedamdesetih. Da li ovaj evergrin uobičajeni metod da se iskorene buntovnici i postanu bezopasni u stranoj zemlji, na stranom jeziku, još uvek funkcioniše u gloablizovanom svetu? Jer danas oterati nekoga u egzil može još više da zapali domaću scenu.

Zahvaljujući internetu, globalizaciji aktivizma, muzike, kulture i politike, ima nade za Pussy Riot devojke, čak i ako nema nade za njihovu zemlju Rusiju i njihovog ćudljivog sultana Putina. Putin je jedan od najbližih prijatelja Berluskonija, dok im je treći član bande bio Gedafi, sad mrtav i zaboravljen sa svojim velikim haremom. Pre samo nekoliko godina, ova tri poznata svetska mačo lidera sastajali su se po svojim luksuznim vilama da bi planirali svetski novi poredak, vodeći sa sobom harem italijanskih šougerla, libijsko žensko obezbedjenje, ruske špijunke, astronautkinje i tako u tom stilu. Njihove žene bile su njihovo krdo, vrlo često u uniformama umesto burki. Pussy Riot devojke nose crvene maske kad nastupaju kao pankerke, kao pobunjenice , kao one koje više ne pristaju na te nove stare metode “žene i deca pre svih”, to jest žene i deca pre svih u zatvor.
Njihovo ime nije vulgarno već provokativno, crvena boja njihovih maski nije komunistička već ima boju krvi, njihova lična priča nije privatna već politička i sada više ne predstavljaju samo Rusiju već čitavu jednu generaciju mladih žena, vidljivih il ne, zarobljenih u lancima ovog novog doba koje želi da uništi “loše devojke”.

I šta god radile, one to čine danas i u moje ime! Hvala im!

Jasmina Tešanović

Jasmina Tešanović

Feministkinja, politička aktivistkinja (Žene u crnom, Code Pink), prevodilac, izdavač i rediteljka. Jedna je od organizatorki skupa "Drug-ca Žena", prve Feminističke konferencije u Istočnoj Evropi (Beograd, 1978.). Uz Slavicu Stojanović, deset godina je bila na čelu izdavačke kuće "Feministička 94", prve feminističke izdavačke kuće na Balkanu. Autor je "Dnevnika političkog idiota", ratnog dnevnika napisanog tokom rata na Kosovu 1999. godine, distribuiranog putem Interneta. Od tad sva svoja dela, dnevnike, priče i filmove objavljuje na blogovima i drugim Internet medijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?