Nedavno sam na Fejsu video šemu koja na vrlo interesantan i slikovit način pojašnjava pojmove inkluzije, integracije, ekskluzije i separacije. Shvatio sam da se može uspešno koristiti za razumevanje priče o pristupačnosti jer ima istovetan oblik u dizajnu našeg svakodnevnog okruženja – arhitekturi, saobraćaju, ekonomiji… Evo nekoliko primera.

Facebook grafikon: inkluzija, ekskluzija, separacija, integracija

Ekskluzija – grubo isključivanje određenih društvenih grupa (starih, osoba sa invaliditetom, trudnica, male dece, turista…) na osnovu nekog neodgovarajućeg rešenja u okruženju. Mogu je prepoznati svi u različitim oblicima – kao nepristupačne saobraćajnice, nepristupačni javni objekti i ulazi u zgrade kolektivnog stanovanja ili nepristupačan javni prevoz, zatim, neodgovarajuće osmišljene usluge, kao i mnoge prepreke koje se mogu videti u javnom eksterijeru, a koje u potpunosti sprečavaju kretanje i mobilnost.

Primer diskriminacije/ekskluzije na pešačkom prelazu

Primer diskriminacije/ekskluzije na pešačkom prelazu

Pojmovi integracija i inkluzija su potpuno različiti, iako ih mnogi izjednačavaju, što često dovodi do nesporazuma.

Integracija u najgrubljem značenju jeste “ubacivanje”, tačnije uključivanje određenih grupa u opšte društvene tokove, najčešće iz humanih razloga. U takvom slučaju, postojeće okruženje se samo delimično modifikuje, kako bi ga sve grupe društva mogle koristiti, ali se ono suštinski ne menja. Moto tog modela glasi bolje išta nego ništa, a svakodnevno se može uočiti kao specifičan dizajn za osobe sa različitim oblicima invaliditeta ili takozvani specijalan dizajn – stepenišne platforme koje su nedavno postavljene u podzemnim prolazima u centru Beograda, preseljavanje romskih porodica u Resnik u “kontejnersko naselje”, izbeglička naselja ili pak zasebna odeljenja u okviru redovnih škola za decu sa invaliditetom. Takođe, razna specijalno adaptirana vozila za prevoz osoba sa invaliditetom, posebno označavanje dela pešačkog prelaza koji je spušten, ulazne rampe koje su najčešće na sporednim ulazima u javne objekte ili zasebni toaleti namenjeni osobama sa invaliditetom, pored postojećih muških i ženskih toaleta. Iako su, samo naizgled deo društva, osobe koje koriste takva rešenja su, zapravo, i dalje izolovane!

Primer integracije na pešačkom prelazu

Primer integracije na pešačkom prelazu

Iako je integracija pozitivan model, ona svojim rešenjima ipak izdvaja određene grupe, ali unutar granica postojećeg duštva. Takva “deklarativna uključenost” je sprovedena bez suštinske društvene promene, odnosno rekonstrukcije celokupnog okruženja – javnih objekata, saobraćaja, usluga, informacija. Ona ne počiva na promeni svesti ljudi. Jer, kako drugačije shvatiti sve te posebne i specijalne proizvode namenjene samo jednoj grupi ljudi!? Pokretne stepenišne platforme, na primer, ne mogu da koriste roditelji s malom decom, kao ni osobe koje nose/vuku prtljag ili stari kojima je teško da savladaju stepenice. One koriste samo osobama u invalidskim kolicima, kojih je oko 1 odsto ukupne populacije. A ostalih 99 odsto? Može li takvo rešenje opravdati neka ekonomska logika, ako već ne uspeva zdravorazumska? Posledica integrativnog pristupa jeste i pojava silnih “profesionalaca i eksperata” koji u ime krajnjih korisnika donose “stručne” odluke o tome gde će oni živeti, kako će ići u školu, koje će prevozno sredstvo koristiti… Krajnje korisnike, međutim, prema pomenutom modelu, niko ništa i ne pita!

Inkluzija podrazumeva potpuno uključivanje svih, i holističku promenu celokupnog društvenog sistema. Zasnovana je na pravu, a ne humanosti – svi ljudi su deo društva i u njemu učestvuju. Krajnji korisnici su nezaobilazni prilikom donošenja odluka o tome gde će živeti, ići u školu…. Da bi se, na primer, deci, starima ili osobama sa invaliditetom omogućilo korišćenje saobraćajnica, neophodno je promeniti celokupnu saobraćajnu politiku – na drugačijim osnovama obrazovati inženjere, usaglasiti pravilnike i standarde pri projektovanju saobraćajnica, ali i radove izvoditi onako kako su planirani. Neprihvatljiva je delimična modifikacija pojedinih raskrsnica, što je kod nas, nažalost, najčešće slučaj.

Primer inkluzije na pešačkom prelazu

Primer inkluzije na pešačkom prelazu

Primeri inkluzije u Srbiji danas su vidljivi uglavnom u velikim tržnim centrima. Oni su sagrađeni tako da ih svi jednako koristimo – njihove parkinge, prodavnice, igraonice, restorane, toalete… Umesto pokretnih stepenišnih platformi namenjenih samo za osobe sa invaliditetom takvi centri obično imaju klasične liftove kao univerzalne proizvode koje svi upotrebljavamo. Nadalje, dobro je osmišljen i organizovan sistem javnog prevoza koji koriste svi, prema utvrđenom dnevnom redu vožnje, a ne samo pojedinci u vidu specijalnog prevoza koji saobraća nekoliko puta na dan.

Evo još jednog dobrog primera inkluzije s nedavno završene Olimpijade – U istoriju Olimpijskih igara – izveštavali su mediji – ušao je i Južnoafrikanac Oskar Pistorijus, postavši prvi atletičar s invaliditetom koji se plasirao u polufinale najvećeg sportskog takmičenja. Pistorijus, koji trči s karbonskim protezama, bio je drugi u svojoj kvalifikacionoj grupi i u vremenu 45,44 sekundi plasirao se u polufinale trke na 400 metara, a bio je i deo štafete 4×100 koja je u finalu zauzela osmo mesto.

Paraolimpijada, međutim, koja nas tek očekuje, zapravo je vid integracije, a ne inkluzije, što je svakako pogrešno! Sličnih primera je mnogo, prepoznaćete ih samo ako se osvrnete oko sebe. Ako već kao društvo želimo inkluziju svih onda je krajnje vreme da to i nazovemo pravim imenom. Jer, ljubav je ljubav, a sex je sex!

Miodrag Počuč

Miodrag Počuč

Doktorant na Odseku za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Magistrirao je 2010. godine u oblasti primene koncepta "Dizajn za sve” u planiranju saobraćaja. Autor je više objavljenih radova o pristupačnosti i dizajnu za sve. Desetogodišnje iskustvo u toj oblasti sticao je i kao aktivista u organizacijama civilnog društva. Osmislio je i koordinirao više desetina projekata koji se odnose na pristupačnost. Takođe je koordinator Tima za pristupačnost Grada Novog Sada i član Mreže evropskog koncepta pristupačnosti – EuCAN.



  1. Vladimir (Reply) on Thursday 23, 2012

    Vrlo lepi i slikoviti primeri, zaista… Svaka cast! Bilo bi lepo uporediti samo u slikama, odnosno fotografijama, kako je to u evropskim drzavama, razvijenom svetu, a kako kod nas, ali ne samo u oblasti saobracaja vec i u domenu usluga, informacija, turizmu, arhitekturi, skolstvu…

    • Miodrag Počuč
      Miodrag Počuč (Reply) on Thursday 23, 2012

      Vladimire, hvala na komentaru. Potrudicu se da u nekom od narednih blogova postavim još fotografija sa negativnim i pozitivnim primerima (ne)pristupačnosti okruženja.