29.11.2021

Kakav je položaj osoba sa hendikepom na Sardiniji?

SIPRU_BLogZa šest meseci života na Sardiniji imala sam prilike da pričam sa ljudima iz različitih struka i uverim se kako život osoba sa hendikepom izgleda na ovom ostrvu. Više iz njihovih iskustava, nego svojim ličnim kontaktom, budući da se čini kao da u Kaljariju, gradu u kojem živim, nema osoba sa hendikepom. Ja sam sigurna da to nije tako, ali ako izuzmem par osoba koje su korisnici invalidskih kolica, na ulicama nisam imala prilike da se susretnem sa nekim za koga mogu da kažem da ima okom vidljiv hendikep.

Iz tog razloga, razgovarala sam sa ljudima koji su aktivni u različitim društvenim sferama i kojima sam prepustila ovaj blog da ispričaju svoje priče o životu osoba sa hendikepom na Sardiniji.

Hajde da ih čujemo!

Jelena Milenković
Nastavnica engleskog jezika

Jelena MilenkovićO prilagođavanju nastave

– Radim u privatnoj osnovnoj školi u Kaljariju već tri pune godine, pri čemu pratim odeljenje petog razreda od kada su bili drugi razred. Jedan učenik u razredu ima teži oblik autizma, samim tim mu je potreban i asistent u nastavi. Na nedeljnom nivou asistentu šaljem plan nastave za tu sedmicu. On potom prilagodi učeniku ono što ja radim sa ostalim đacima.

O tehnološkoj podršci kao primer dobre prakse

– Pomenuti učenik koristi kompjuterski program Symwriter, koji reči pretvara u slike. To mu pomaže da razume nove reči. Kad god nam vreme dozvoli, izvedem ga pred tablu, koju povežemo na njegov kompjuter i uz pomoć tog programa pravimo mape uma sa novim rečima i slikama za celo odeljenje.

O socijalnom uključivanju

– Budući da učenik sa autizmom ne komunicira najbolje, trudimo se da ga socijalno uključimo kroz aktivnosti sa ostalom decom u dvorištu u toku pauze. Najviše vole da slažu slagalice ili da zajedno čitaju njegove knjige. On obožava da nosi igračke u školu i da ih pokazuje svojim drugarima, koji rado provode vreme sa njim.

O izazovima u radu i učenju o različitosti

– Mislim da je to što radimo sa decom sa autizmom veoma pozitivno. Ponekad može da bude izazovno to što često uznemiravaju čas. Npr. dečak iz mog odeljenja često plače, vrišti, udara se u glavu ili istrčava iz učionice. To može da uplaši drugu decu, ali ipak je to deo njegove inkluzije i učenja o različitosti za ostalu decu.

O podršci nastavnog osoblja

– Do sada nismo imali nikakvu obuku o radu sa osobama sa hendikepom, ali par puta godišnje imamo sastanak sa psiholozima i timom dece koja ima neku vrstu teškoća, gde oni govore o njihovim poteškoćama i tome kako možemo da ih rešimo. Takođe, dva puta godišnje dolaze da posmatraju čas i procene koliko su uključeni. Potom često dobijemo povratnu informaciju od psihologa.

 


 

Sarah Fawcett
Nastavnica engleskog jezika

Sarah FawcettInteraktivni časovi za održavanje pažnje

– Imala sam priliku da pet godina predajem engleski jezik u privatnim i državnim školama na Sardiniji. Moji učenici su bili svih uzrasta i nivoa znanja jezika, a među njima su bili i đaci sa ADHD-om (Attention deficit hyperactivity disorder – hiperkinetički, hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje). Nastavni program sam prilagođavala tako što sam se trudila da časovi budu interaktivniji. To je uključivalo praktičan rad i brz tempo smenjivanja sadržaja lekcije, kako bih održala njihovu pažnju.

O razlikama između državnih i privatnih škola

– U državnim školama, osobe sa hendikepom prate redovni program, ali imaju podršku učitelja koji im pomaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom. U privatnim školama nije obezbeđena dodatna podrška. Zato smatram da je neophodno da privatne škole uvedu više dostupnih opcija, kao što su dodatni nastavnici ili dodatni materijali, ali to je skupo i često nedostižno.

 


 

Michele Demontis
Omladinski radnik, aktivan u polju neformalnog obrazovanja i promocije interkulturalnog dijaloga skoro dvadeset godina

Michele DemontisO položaju mladih sa hendikepom na Sardiniji

– Položaj mladih sa hendikepom na Sardiniji je dvostruko nepovoljniji – kao osoba sa hendikepom i kao mladih ljudi. Zapravo, mladi na Sardiniji su pogođeni endemskim stanjem društvene marginalizacije koja traje decenijama – nezaposlenost mladih je veoma visoka, a mogućnosti vrlo malo. U ovom stanju, mladi ljudi sa hendikepom moraju mnogo da rade da bi bili vidljivi. Međutim, postoje neki ohrabrujući znaci. Pre nekoliko godina, mlada žena sa veoma teškim hendikepom imenovana je za regionalnog savetnika za javno obrazovanje.

O razlikama između života u većim gradovima i ruralnom području Sardinije

– Kada pričamo o životu u većim gradovima Sardinije i selima, razlike su primetne. Osobe sa hendikepom koje žive u Kaljariju imaju pristup uslugama i mogućnostima koje ne postoje u manjim mestima. To je problem koji utiče na sve aspekte društva.

O akcijama za poboljšanje položaja osoba sa hendikepom u društvu

– Sproveli smo projekte u kojima su slepe osobe, kroz stazu neformalnog obrazovanja, postale vodiči za botaničku baštu Kaljarija. Vodiči sposobni da ponude alternativnu percepciju onima koji su imali vid. Drugi projekat za koji sam posebno vezan je uključivao gluve osobe u mom gradu i sastojao se od eksperimentalnog radija koji bi, korišćenjem titlova u realnom vremenu, mogao da im bude dostupan. Drugim rečima, ne radio za gluve osobe, već radio za sve.

– Kada planiramo neku aktivnost, vodimo računa da ne postoje elementi koji bi mogli biti prepreka za učešće osobe sa hendikepom. Na primer, arhitektonske barijere, loš sistem osvetljenja itd.

O školskom sistemu i inluziji

– Zakoni i propisi o uklanjanju arhitektonskih barijera u italijanskim javnim zgradama su s pravom veoma kruti i strogi. Štaviše, italijanski školski sistem, kako bi se izbegli getoizacija i marginalizacija, više ne obezbeđuje posebna odeljenja za učenike sa teškoćama u razvoju. Praktični efekti svega ovoga, naravno, zavise od organizacionog i didaktičkog kvaliteta svake škole.

O sportskima turnirima i poslovnoj odgovornosti

– Na Sardiniji se često organizuju sportski turniri otvoreni za učešće osoba sa hendikepom. Iz godine u godinu uključenost je sve veća. Istovremeno, neke kompanije, posebno restorani i barovi, kao deo korporativne društvene odgovornosti, u svoje osoblje uključuju osobe sa psihološkim teškoćama ili sa Daunovim sindromom, koji obavljaju redovan posao. Mislim da je ovo primer koji treba replicirati i primeniti u svakoj oblasti.

 


 

Gabriele Frongia
direktor online novina Sardegnagol i predstavnik ABiCi ETS organizacije

Gabriele FrongiaO uključivanju mladih sa hendikepom i zapošljavanju

– Tokom 11 godina rada ABiCi ETS-a, sproveli smo brojne aktivnosti lokalnog razvoja i međunarodne mobilnosti koje uključuju mlade ljude sa senzornim i hroničnim psihijatrijskim teškoćama. Aktivnosti nastale sa ciljem da im se olakša radna inkluzija i, pre svega, nezavisnost od porodice. Od sporta i ugostiteljstva do pristupačnog turizma, trudili smo se da unapredimo mogućnosti za integraciju u svet rada za oko 200 mladih ljudi iz lokalne zajednice Kaljarija i drugih oblasti Sardinije. Neki od njih sada rade u javnim ustanovama, drugi su odlučili da se presele sa Sardinije i zahvaljujući nekim evropskim programima učestvovali su u inicijativama za job shadowing odnosno razmene prakse i iskustva sa stranim kompanijama. U toku je i inovativna preduzetnička inicijativa za podršku turističkoj dostupnosti osoba sa senzornim hendikpom u barovima i restoranima. Trenutno je stopirana zbog pandemije i, pre svega, sardinskog regionalnog sistema koji nije baš dobrotvoran u pogledu podrške mladim početnicima, ali naći ćemo rešenje.

O zastupljenosti osoba sa hendikepom u društvu

– Osobe sa hendikepom su nedovoljno zastupljene u sardinskom društvu i njihove zahteve često „tumače“ različite organizacije. Na Sardiniji sam uvek kritikovao nizak nivo inovacija vezanih za obuku i društveno-obrazovne aktivnosti, ali i lošu izradu nacrta za sprovođenje zakona koji se tiču osoba sa hendikepom. Predlozi zakona su u velikom broju slučajeva loše napisani, partijski i sa nedovoljnim finansijskim sredstvima za intervencije u sistemu. Na kraju, moram da dodam da čak i među osobama sa hendikepom malo ima onih koji su zainteresovani i spremni da se posvete poboljšanju svojih životnih uslova.

Položaj osoba sa hendikepom na Sardiniji u odnosu na ostatak Evrope

– Položaj osoba sa hendikepom na Sardiniji ne razlikuje se toliko od u odnosu na druge delove sveta. Dok problem arhitektonskih barijera ostaje, mogu reći da na Sardiniji postoji niži nivo stigmatizacije prema hendikepu nego u drugim evropskim nacijama i regionima, kao i posebni zakoni koji podržavaju zapošljavanje osoba sa hendikepom. Svakako da bi se uslovi i način života mogli poboljšati, ali sve dok postoji malo inovativnih i teško dostupnih programa na lokalnom i regionalnom nivou, biće teško stvoriti javno-privatno partnerstvo koje bi moglo napraviti razliku.

Na osnovu različitih stavova i iskustava intervjuisanih osoba, može se zaključiti da postoji dosta sličnih problema sa kojima se osobe sa hendikepom suočavaju na Sardiniji, u odnosu na sve ono što smo kroz svakodnevni život uspeli da vidimo i čujemo u Srbiji. Ipak, ostaje mi da se nadam se da će neki od navedenih primera dobre prakse uspeti da budu transformisani u nove ideje za poboljšanje položaja osoba sa hendikepom u Srbiji. I ukoliko si ti osoba koja je spremna da ponudi rešenje za pokretanje promena – znaj da imaš moju veliku podršku!

Sara Đurđević

Sara Đurđević

Defektološkinja po vokaciji, putnica po lokaciji. Živi i radi na projektima promovisanja ljudskih prava, interkulturalnog učenja i volonterizma na Sardiniji, a u slobodno vreme pleše, kampuje i bavi se aktivizmom kroz lični projekat na društvenim mrežama „1906 koraka“. Kao proizvod svih seminara, obuka i radionica kroz koje je prošla, put neformalnog obrazovanja popločala je sertifikatom omladinske liderke. Piše knjigu kojoj još nije dala ime, želi da pokrene život u selu i da proputuje svet.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?