20.09.2021

Zadrugarstvo sa ljudskim likom

Dejan Mitić Autor

SIPRU_BLogPre pokušaja da vas bolje upoznam sa zanimljivim ljudima i inicijativama iza društveno korisnih zadruga, mali osvrt na zadružnu tradiciju i aktuelni trenutak.

Tradicija ponekad ume da optereti dijalog

Moje interesovanje za zadružnu tradiciju pojačalo se nakon posete zadruzi „Jovanovac“ iz sela Novi Bračin u opštini Ražnj. Na jednostavno pitanje: „U Agenciji za privredne registre stoji da ste registrovani 1999. godine?“, dobio sam neočekivano komplikovan odgovor. „Tako stoji. U stvari, mi smo formirani 1937. kao štedno-kreditna zadruga, a najstariju sačuvanu knjigu zadrugara imamo i vodimo od 1946. godine.“ Skromni domaćini su navršili 84 godine neprekidnog poslovanja i usklađivanja sa zakonom. Pritom, uspeli su da sačuvaju izvorno zadrugarstvo, zaposle 8 radnika iz sela i posluju sa preko 200 kooperanata. Presrećan što sam „otkrio“ ovaj redak biser zadrugarstva, obratio sam se partnerima iz Zadružnog saveza Srbije, koji su i sami jedna od retkih institucija sa neprekidnim radom još od 1895. godine. Od njih sam saznao da postoje i starije aktivne zadruge u smederevskom kraju, kao što su ZZ „Azanja“, osnovana 1894. godine i ZZ „Selevac“ koja je osnovana 1903. godine. Ove retke zadruge su doslovno preživele test vremena. Zanimljivo je da bi one, prema kriterijumima Evropske komisije, bile ujedno i naša najstarija de facto socijalna preduzeća.

Međutim, viševekovnu zadružnu tradiciju u Srbiji ne doživljavamo kao privilegiju, već više kao priliku da se sporimo u pogledu ličnog doživljaja zadrugarstva. Tradicija ponekad ume da optereti dijalog, jer najviše ima onih koji zadrugarstvo doživljavaju kao kompromitovano nasleđe ruralne Srbije, rudiment rojalističkog ili socijalističkog doba, a uskoro će biti i onih koji će ga doživljavati kao deo estradnog miljea.

Najmanje je onih koji  zadrugarstvo tumače kao davno izvojevanu građansku pobedu.

Tekovine ove pobede ugrađene su u odredbe novog Zakona o zadrugama iz 2015. godine. Ovim Zakonom je zadružni oblik organizovanja i dalje rezervisan isključivo za poslovno udruživanje građana i malih proizvođača, pri čemu zadrugarstvo uživa autonomiju i posebnu zaštitu države, koja se danas slabo koristi. U tom smislu, u čl.12 Zakona o zadrugama predložene su, ali još uvek nedovoljno iskorišćene, mere donacija, dotacija, poreskih oslobađanja, kao i mogućnost formiranja lokalnih i nacionalnih fondova za razvoj zadrugarstva. Upravo je institut Razvojnih fondova korišćen od naših predaka i ozakonjen još 13. jula 1897. godine, nakon jednoglasno usvojene odluke Narodne Skupštine o formiranju Fonda za osnivanje i potpomaganje zemljoradničkih zadruga iz sredstava Državne klasne lutrije[1].

Ne mogu da se otmem utisku da je odluka stara 124 godine, manje-više primenjiva i danas.

Uveren sam da su osnivači izvornih zadruga u Srbiji na pameti imali socijalnu pravdu i jednakost, boreći se za tekovine koje danas slabo prepoznajemo i koristimo. Evropljani, za razliku od nas, neguju svoju  zadružnu tradiciju. Evropska komisija tretira zadruge kao de facto socijalna preduzeća i aktivno ih koristi kao alat za ravnomeran i održivi razvoj[2].

Uveren sam takođe da se i naš odnos prema bogatom zadružnom nasleđu može promeniti nabolje.

Koji su motivi osnivača de facto i de jure socijalnih zadruga, i zašto bi se neko odricao profita?

Socijalne zadruge osnivaju građani, ili nastaju transformacijom poslovanja komercijalnih zadruga (5000+), postojećih socijalnih preduzeća (500+) registrovanih na drugi način, ili udruženja (33.000+) koja traže svoj identitet u socijalnom preduzetništvu.

Treba istaći da je osnivačima ovakvih zadruga, isto kao i osnivačima komercijalnih zadruga, primarni cilj ostvarivanje profita. Međutim, za razliku od liberalnog pristupa i isključivog fokusa na sopstveni razvoj i profit, osnivači socijalnih zadruga imaju svest o potrebi integralnog (održivog) razvoja, koji u suštini podrazumeva i razvoj zajednice u kojoj posluju. Sa tim u vezi, socijalne zadruge u praksi direktno radno angažuju predstavnike ugroženih grupa ili koriste profit i druge resurse za ostvarivanje socijalnih ciljeva u zajednici. Građani-osnivači socijalnih zadruga imaju slobodu izbora socijalnih ciljeva, zahvaljujući čemu već i u domaćoj praksi imamo raznovrsne primere. Socijalna zadruga „Barbešanka“ iz sela Barbeš u opštini Gadžin Han okuplja mlade ljude koji žele da vrate život u svoje selo. Od osnivanja prošle godine do danas, ova mlada zadruga uspela je da uredi javne površine u selu i obnovi deo kulturnih dešavanja na zadovoljstvo svojih sugrađana. Ženska socijalna zadruga „Ražanjke“ iz opštine Ražanj uspela je da spasi lokalno nematerjalno nasleđe u proizvodnji zemljanih crepulja za tradicionalni hleb i druga jela. Ovaj nekada isključivo muški zanat i tradiciju koja je „spala“ na dva stara majstora, danas čuva i neguje deset nezaposlenih žena iz Ražnja i okoline, koje su započele komercijalnu proizvodnju crepulja. Romska socijalna zadruga „Eko aktiv“ iz Niša direktno radno angažuje Rome i Romkinje bez kvalifikacija na poslovima održavanja javnih površina i u poljoprivredi, nastojeći da im obezbedi pristojan život i redovne prihode.

Aktuelni trenutak – kako prepoznati de facto i de jure socijalne zadruge u Srbiji?

U odnosu na proleće 2021. godine kada smo mogli da ih izbrojimo na prstima, broj socijalnih zadruga u Srbiji narastao je na 17 (ili 100% za 6 meseci). Ovaj napredak pripisujem većoj informisanosti  osnivača socijalnih zadruga tokom 2020. godine[3] i prvim podsticajnim sredstvima koja je resorno Ministarstvo za brigu o selu omogućilo socijalnim zadrugama registrovanim na selu. Međutim, broj ovih de jure socijalnih preduzeća je i dalje nesrazmeran sa realnim socijalnim potrebama našeg  društva. Efekti koje nove socijalne zadruge ostvaruju u našem društvu su skromni, posebno ako se gledaju bez uticaja srodnih ili de facto socijalnih zadruga kojih ima mnogo više. Usvajanjem sistemske podrške za razvoj socijalnog zadrugarstva, najveći rast u broju socijalnih zadruga bio bi ostvaren upravo iz grupe koju čine de facto socijalne zadruge.

Ponekad je jedina vidljiva razlika između de facto i de jure socijalnih zadruga u njihovom nazivu i (ne)postojanju zakonske obaveze izdvajanja dobiti u socijalne ciljeve. Zabunu stvaraju de facto socijalne zadruge koje izdvajaju sredstva i resurse za ostvarivanje socijalnih ciljeva, iako za to nemaju zakonsku obavezu. Kada su u pitanju de jure socijalne zadruge, za njih je zakonodavac u procesu davanja legaliteta i legitimiteta predvideo da u prometu nastupaju transparentno (u naslovu odmah iza delatnosti obavezno stoji poljoprivredno-socijalna, zanatsko-socijalna), da ih zastupa direktor kao deo obavezne biznis strukture, te da u svojim osnivačkim aktima jasno definišu svoj socijalni cilj i obavezu izdvajanja dobiti. Ovo su ujedno i garancije koje bi trebalo da privuku potencijalne razvojne partnere iz javnog sektora (ministarstva i lokalne samouprave), privatnog i civilnog sektora, zainteresovane za rast broja socijalnih zadruga u svojstvu pružalaca socijalnih usluga na terenu i njihovu održivost u korist građana.

Zanimljivi ljudi i inicijative iza de facto i de jure socijalnih zadruga

U nastavku, u formi intervjua sa Violetom Angner, direktorkom učeničke zadruge Zmajevac, predstavićemo primer de facto socijalne zadruge.

Kako se seje zadrugarstvo?

Violeta Angner, direktorka Učeničke zadruge "Zmajevac"

Violeta Angner, direktorka Učeničke zadruge “Zmajevac”

Veliku podršku i ohrabrenje za budućnost učeničke zadruge dobijaju od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ministarstvo identifikuje učeničke zadruge kao važan deo obrazovno-vaspitnog rada u školama, kojim se razvijaju potencijali i radne navike učenika, zatim razvija se preduzetnička kompetencija i jača motivacija za proizvodnim i radnim procesima, samopouzdanje i svest o vlastitim interesovanjima i mogućnostima. Početkom 2021. godine, Ministarstvo je u okviru Javnog poziva za opremanje i unapređenje rada učeničkih zadruga, podržalo 28 zadruga sa 5,8 miliona dinara podsticajnih sredstava, dok se do kraja godine očekuje još jedan konkurs. Jedna od podržanih je i naša Učenička zadruga „Zmajevac“ iz sela Loćika, smeštenog na bogatim obroncima Jastrepca, inače najšumovitije planine na Balkanu.

U razgovoru sa direktorkom, saznajem da  je upravo planina za koju se u srednjem veku verovalo da je nastanjuju zmajevi, kumovala imenu zadruge.

Ko su  Zmajevi iz Zmajevca?

Dugogodišnju praksu u radu sa učenicima pretočili smo i formalno u Učeničku zadrugu „Zmajevac“  2020. godine. Zadruga trenutno okuplja 150 učenika, roditelja i nastavnog osoblja iz 4 osmogodišnje i čak 14 četvorogodišnjih škola iz 18 sela podjastrebačkog kraja.

Čime se Zadruga trenutno bavi i kakvi su planovi?

U okviru slobodnih aktivnosti sa decom, a uz podršku roditelja i nastavnog osoblja, proizvodimo ručno vezene vrećice za čaj u koje pakujemo samoniklo lekovito bilje kojeg imamo u izobilju. Takođe proizvodimo i džemove od gajenog i divljeg voća za koje sami izrađujemo etikete i ukrasne drvene kašike koje idu uz teglicu. Bavimo se i proizvodnjom ukrasnih magnetića, koje zajedno sa ostalim proizvodima izlažemo na sajmovima. Raspolažemo sa preko dva hektara zemljišta, od čega je manji deo pod starim voćnjacima koje hoćemo da obnovimo. Na ostatku zemlje bismo zasadili lekovito bilje, posebno neven, koji je uvek tražen u suvom stanju.

Paleta proizvoda Učeničke zadruge “Zmajevac”

Paleta proizvoda Učeničke zadruge “Zmajevac”

 

Učenici tokom slobodnih aktivnosti

Učenici tokom slobodnih aktivnosti

Kakvu poslovnu ideju želite da realizujete?

Većina osmogodišnjih i četvorogodišnjih škola koje pokriva naša učenička zadruga nalaze se u selima u kojima nema prodavnica. Tako učenici kupuju užinu proizvedenu u našoj školskoj kuhinji odakle se ona distribuira u još 17 seoskih škola. Zahvaljujući podršci Ministarstva prosvete renoviraćemo kuhinju, usvojiti HACCP standard bezbednosti hrane i obezbediti opremu kako bi ona ubuduće funkcionisala u okviru Učeničke zadruge. Dakle, Zadruga će prihodovati od prodate užine i dobiti adekvatan prostor i deo opreme za proizvodnju kvalitetnih džemova i drugih prerađevina od divljih jagoda i gajenog voća.

Učenička zadruga “Zmajevac” - čaj od lipe

Učenička zadruga “Zmajevac” – čaj od lipe

Kako će prihod učeničke zadruge biti distribuiran?

Pre svega, biće iskorišćen za nabavku nastavnih sredstava i realizaciju nastavnog plana i programa. Svakako, deo sredstava ćemo utrošiti za pomoć deci  slabijeg materjalnog stanja u nabavci udžbenika i plaćanju izleta i ekskurzija.

Učenička zadruga “Zmajevac” - ukrasna kašika

Učenička zadruga “Zmajevac” – ukrasna kašika

Vi decu ne učite običnom, već socijalno odgovornom preduzetništvu?

Upravo tako. Pored sticanja praktičnih znanja u srodnim oblastima i sa biljnim vrstama koje rastu kod nas, mi učimo decu zadrugarstvu i humanosti.

Učenička zadruga “Zmajevac” - ukrasne kašike i magnetići

Učenička zadruga “Zmajevac” – ukrasne kašike i magnetići

 


 

U nastavku vam kroz razgovor sa direktorkom Majom Dunović predstavljam de jure Poljoprivredno-socijalnu zadrugu „Filipus“ iz sela Šajkaš u opštini Titel.

Filipus - prodajni štand

Filipus – prodajni štand

Kako je izgledala vaša potraga za identitetom u socijalnom zadrugarstvu?

Započela je 2016. godine, kada smo zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta pokrenuli proizvodnju soda vode. Sodara „Filipus“ je zamišljena da funkcioniše kao ekonomska delatnost manjeg obima u okviru Udruženja „Vera, ljubav, nada“ iz Novog Sada. Međutim, poslovna ideja u startu angažuje 20 mladih sa invaliditetom i uskoro nadrasta Udruženje. Nastala je potreba za posebnom upravljačkom strukturom i izmeštanjem poslovanja sodare „Filipus“ u posebno socijalno preduzeće. Dugo čekamo usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, a sa tim u vezi i jasna pravila poslovanja za socijalna preduzeća kakvo je naše. Prateći aktuelna dešavanja dobili smo priliku da analiziramo socijalno zadrugarstvo. Prepoznali  smo prednosti, poput jasno definisanih pravila poslovanja i pravnu i ekonomsku sigurnost za osnivače i mlade sa invaliditetom angažovane u proizvodnji. Tako je 2020. godine nastala Poljoprivredno-socijalna zadruga „Filipus“, od osnivača sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i mladima sa invaliditetom.

Čime se bavi vaša socijalna zadruga?

Socijalna zadruga „Filipus“ registrovana je za proizvodnju osvežavajućih pića, mineralne i ostale flaširane vode. U praksi se bavimo proizvodnjom i distribucijom soda vode. Proizvodnja se odvija na salašu u selu Šajkaš. Trenutno sa soda vodom kao glavnim proizvodom, koji nudimo u različitim povratnim (staklenim) ambalažnim jedinicama, pokrivamo lokalno tržište koje čine Titel, Žabalj i Novi Sad.

Filipus - proizvodnja soda vode

Filipus – proizvodnja soda vode

Kakvi su vam poslovni planovi?

Sada, kao već iskusni proizvođači soda vode i kao legalno i legitimno socijalno preduzeće, želeli bismo da proširimo tržište i istovremeno povećamo broj radno angažovanih mladih. Ovo je moguće ukoliko uspemo da otklonimo uska grla u proizvodnji soda vode nabavkom novog „saturatora“ i punilica i nabavkom mašine za flaširanje obične vode. Opremanje bi značajno povećalo bezbednost  mladih u proizvodnji i  našu ekonomičnost i konkurentnost.

Filipus - proizvodnja soda vode

Filipus – proizvodnja soda vode

Kakav je razvojni ambijent za socijalno zadrugarstvo i da li je socijalnim zadrugama teže da ostvare konkurentnost na tržištu?

Ostvariti konkurentnost pod tržišnim uslovima prvo podrazumeva da smo konkurentni po ceni, kvalitetu, rokovima i količinama robe. Tek onda dolazi na red savest kupca i njegova odluka hoće li kupovinom naše soda vode podržati zapošljavanje mladih sa invaliditetom. Tržište uglavnom ne interesuju naši problemi i specifičnost rada sa mladima sa invaliditetom. Nažalost, retka su i razvojna sredstva koja se mogu iskoristiti kako bi se na tržištu makar približili komercijalnim preduzećima. S obzirom da smo formirani i da radimo na selu, iskoristili smo priliku da za nabavku opreme i našu biznis ideju konkurišemo kod Ministarstva za brigu o selu.

Filipus proizvodi

Filipus proizvodi

Kako realizujete svoje ciljeve?

Naši socijalni ciljevi su u oblasti unapređenja položaja dece i mladih sa invaliditetom. Ostvarujemo ih preko direktnog radnog angažovanja mladih sa invaliditetom i  drugih teže zapošljivih kategorija.  Radno angažovanje se obavlja u procesu proizvodnje soda vode, na mestima za koje su mladi prošli prethodnu obuku. Pomažemo im da zarade od svog rada i da se druže u prijatnom ambijentu našeg salaša. Ostvarili smo rezultate koji bi mogli da utiču na izmenu Zakona u delu procedura za procenu radne sposobnosti i reviziju poslovne sposobnosti. Takođe, pomažemo deci i mladima sa invaliditetom i preko konjičkog kluba i hipo terapija, zatim uključivanjem u hor i kroz realizaciju različitih manifestacija.

Rad sa decom i mladima

Rad sa decom i mladima

 

Korak u pravcu promene našeg odnosa prema zadrugarstvu i njegovim vrednostima

Zadrugarstvo u Srbiji je nadživelo različita društvena uređenja i tumačenja.  Tradicionalnost, jasna pravila poslovanja i univerzalnost zadružnog oblika organizovanja privlače sve više građana koji su zainteresovani za formiranje učeničkih, socijalnih, energetskih, stambenih, poljoprivrednih i drugih zadruga. Međutim, ekspanzija zadugarstva je usporena zbog nedostatka obećane sistemske podrške i podsticaja koji bi pomogli građanima da se lakše poslovno udružuju.

——-

[1] Iz arhiva Zadružnog saveza Srbije
[2] Social Business Initiative – Evropska komisija
[3] Projekat: Analiza efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama na socijalno preduzetništvo u Srbiji/USAID, BOŠ. Realizovana aktivna medijska kampanja i razvijeni dokumenti: Analiza socijalnog zadrugarstva i priručnik  Kako formirati socijalnu zadrugu u Srbiji

Dejan Mitić

Dejan Mitić

Dejan Mitić je predsednik Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, predsednik Zadružnog saveza Južne Srbije i direktor Prve poljoprivredno socijalne zadruge Kamenica. Realizator je više od 70 projekata i akcija neprofitnog karaktera namenjenih ruralnom razvoju, socijalnoj i ekonomskoj inkluziji ugroženih grupa. Dobitnik dve međunarodne, jedne nacionalne i više lokalnih nagrada za socijalne inovacije i inovativne projekte.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?