09.09.2021

Šta je karijerna svest i zašto je važna?

Odabir prave karijere jedan je od najvažnijih izbora svake osobe. Ovaj izbor značajno utiče na sve sfere života, zbog čega je važno doneti ispravnu odluku koja će dugoročno obezbediti zadovoljstvo poslom, okruženjem, materijalnim statusom i stilom života. Od mladih se očekuje da već tokom srednje škole donesu ovako važnu životnu odluku, ali činjenica je da je u pitanju kompleksan proces koji zahteva pomoć i podršku škole i porodice. Pogrešan izbor karijere ne samo što sa sobom nosi probleme u profesionalnom životu, već je povezan i sa većim rizicima po mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da postoji korelacija sa višim stepenima anksioznosti i depresije kod adolescenata/kinja koji nisu uspeli da pronađu adekvatan izbor karijere. S druge strane, kod onih koji pokazuju veći stepen jasnoće kada je izbor karijere u pitanju, prisutna je veća emotivna stabilnost i opšte zadovoljstvo životom[1].

Kako pomoći mladima da donesu pravilnu odluku o izboru karijere i pripremiti ih za ulazak u svet rada? Nastavnici/ce i porodica bi trebalo da deluju ujedinjeno, na način koji će mladoj osobi omogućiti da u isto vreme bolje razume svet rada, ali i sopstvena interesovanja i sposobnosti. Ovaj proces se često u psihološkoj literaturi naziva karijernom zrelošću ili spremnošću.

Šta je zapravo karijerna zrelost?

Dok se nekada izbor karijere percipirao kao proces koji je vezan isključivo za mladost, danas teoretičari naglašavaju da je reč o procesu koji traje tokom celog života. U psihološkoj literaturi se sve češće govori o pojmu „karijerne zrelosti“ ili „karijerne spremnosti“. Slično psihološkim razvojnim fazama koje svaki pojedinac prolazi tokom života, mogu se identifikovati i faze karijerne zrelosti. Super, jedan od vodećih teoretičara u ovoj oblasti[2] izdvaja pet faza kroz koje prolazi svaki pojedinac u cilju dostizanja karijerne zrelosti. Svaka faza podrazumeva određene lekcije koje je neophodno uspešno savladati kako bi se razvoj nastavio neometano. Za pravilan izbor karijere najvažnije su prve dve faze, o kojima će detaljnije biti reči.

Prva životna faza, koju on naziva rast, započinje oko četvrte godine, a završava se oko trinaeste. U ovom periodu deca razvijaju svoje sposobnosti, stavove, interesovanja i stiču opšte razumevanje sveta rada. Tada bi deca trebalo da počnu da ozbiljnije razmatraju svoju budućnost, da stiču veću kontrolu nad vlastitim životom, da stiču radne navike i zadobijaju osećaj postignuća u školi.

Sledeća faza – istraživanje traje od čestrnaeste do dvadeset četvrte godine i izuzetno je važna, budući da je to razdoblje kada pojedinci/ke pokušavaju bolje da upoznaju sebe kako bi kasnije lakše pronašli svoje mesto u sferi rada. Mlade osobe bi kroz nastavu, hobije i radno iskustvo trebalo da pronađu sopstvena interesovanja i mogućnosti, ali i da steknu realnu sliku o tome kako se to uklapa u pojedina zanimanja. Uspešan završetak ove faze podrazumeva pretvaranje preferencija u određeni izbor i preduzimanje koraka ka željenoj profesiji, daljem učenju i usavršavanju. Za ovu fazu je, dakle, ključno eksperimentisanje. Ovde značajnu ulogu imaju škola i porodica i to kroz pružanje podrške i ohrabrivanje mlade osobe da istražuje i spoznaje sebe, svoje sposobnosti i interesovanja.

U trećoj fazi pojedinac, stekavši određeni položaj u odabranom polju rada, nastoji da dalje napreduje i učvrsti sopstveni položaj. U četvrtoj fazi pojedinci/ke nastoje da održe postignuto, da obnavljaju svoje kompetencije i da pronađu inovativne faze za obavljanje svojih radnih rutina. Ova faza traje sve do odlaska u penziju, kada započinje razdoblje razdvajanja, usporavanja i planiranja drugih aktivnosti.

Iako je Super inicijalno tvrdio da gotovo svi kroz ove faze prolaze hronološki, on je kasnije dopunio teoriju shvativši da je čest slučaj da i u zrelim godinama ljudi ponovo ulaze u fazu istraživanja. Tada se karijerni pravac menja, što je sve češći scenario koji možemo videti.

Uloga škole i porodice

Istraživanja pokazuju da je u periodu eksperimentisanja za adolescente od velike važnosti da dobiju podršku porodice, škole i vršnjaka. Istraživači Keller i Whiston[3] istraživali su vezu između podržavajućih roditeljskih obrazaca i razvoja karijerne zrelosti kod američkih srednjoškolaca. Pokazalo se da je veoma važna podrška roditelja u smislu podsticanja adolescenata da istražuju karijerne mogućnosti i informišu se, ali kao još važnija se pokazala generalna psihološka podrška koja se vidi u ispoljavanju interesa za teme koje su adolescentima važne, uključujući bodrenje i ohrabrivanje. Podrška vršnjaka takođe se pokazuje kao veoma bitna i uticajna, a zanimljivo je da nastavnici/ce imaju možda i najviše mogućnosti da pozitivno utiču na razvoj karijerne zrelosti usmeravanjem, informisanjem i pružanjem podrške.[4]

Dakle, škola i porodica igraju ključnu ulogu u ovoj veoma važnoj razvojnoj fazi. Podržavajući sistem podrške bi trebalo da podstiče adolescente/kinje da slobodno istražuju svoja interesovanja kroz razne hobije i vannastavne aktivnosti, dok bi ih paralelno trebalo upoznavati sa karijernim mogućnostima i svetom rada. Mnoge zemlje prepoznale su važnost ovog problema i u škole su uvele karijerne savetnike, koji imaju zadatak da pomognu adolescentima/kinjama da uspešno savladaju fazu istraživanja i pravilno odaberu profesiju.

Podrška u razvoju karijerne zrelosti kod mladih u Srbiji

U Republici Srbiji trenutno postoji sistem profesionalne orijentacije i karijernog vođenja za učenike sedmog i osmog razreda osnovne škole. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, škole u Srbiji obavezuju se da uvedu program profesionalne orijentacije kao sastavni deo školskog programa, koji se realizuje kroz aktivnosti posebno oformljenog tima za profesionalnu orijentaciju, u čijem sastavu su stručni saradnici i nastavnici. Slično tome, zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju takođe predviđa program karijernog vođenja i savetovanja kroz formiranje stručnih timova za karijerno vođenje i savetovanje,  čiji je cilj da utiče na razvoj zrelih i odgovornih ličnosti, sposobnih da donose promišljene i odgovorne odluke o vlastitoj budućnosti. U timu su i nastavnici i stručni savetnici poput pedagoga/škinja i psihologa/škinja. Aktivnosti timova najčešće su organizovane u okviru časova građanskog vaspitanja i razredne nastave.

Podrška karijernom vođenju postoji i na univerzitetskom nivou, kroz delovanje centara za razvoj karijere u svim univerzitetskim gradovima, i to kroz usluge karijernog savetovanja i pomoć prilikom potrage posla za studente/kinje, uključujući one koji završavaju studije i u potrazi su za prvim poslom. Osim toga, Nacionalna služba za zapošljavanje takođe nudi program karijernog savetovanja i profesionalne orijentacije za učenike/ce, studente/kinje ali i za nezaposlena lica.

Iako postoje napori da se na svakom nivou profesionalna orijentacija i karijerno savetovanje postave kao prioritetni, još uvek postoji prostor za unapređenje.

Kada je u pitanju podsticanje mladih na samoeksploraciju, ovde još uvek ne postoji sistematičan odgovor od strane institucija, mada je zakonom predviđeno da škole organizuju vannastavne aktivnosti,  u skladu sa svojim kapacitetima. Dok nastavnici/ce mogu da samoinicijativno organizuju vannastavne aktivnosti, i podstiču mlade na eksperimentisanje sa interesovanjima i hobijima, edukacija roditelja na ovu  temu kao i pružanje psihološke podrške mladima je ključna. Zabrinjavajuće je što istraživanja pokazuju da adolescenti/kinje u Srbiji najveći deo slobodnog vremena provode u pasivnim, opuštajućim i zabavnim aktivnostima, poput gledanja filmova i serija, igranja igrica i slušanja muzike. Samo 5% njih uzima učešće u vannastavnim aktivnostima u školi, dok svega 3% posvećuje vreme ličnim hobijima, a upravo su ove aktivnosti ključne za pravilan razvoj samosvesti i karijerne zrelosti.[5]

Podizanje svesti o važnosti samoeksploracije i aktivnog provođenja slobodnog vremena adolescenata, kao i pružanje podrške u istraživanju sveta rada trebalo bi da bude prioritetna tema, kako bismo pomogli mladim ljudima da dostignu karijernu zrelost, ostvare svoj puni profesionalni potencijal i žive srećniji i ispunjeniji život.

——-
[1] “Career Preparedness in Adolescents:An Overview of Empirical Research and Suggestions for Practice”. Rebekka S. Steiner, Julian Marciniak, Claire S. Johnston and Andreas Hirschi , 2019,  International Handbook of Career Guidance , Editors: Athanasou, James, Perera, Harsha N.
[2] Super, D. E. A life-span, life-space approach to career development. In D. Brown & L. Brooks (Eds.), Career choice and development (2nd ed., pp. 197–261). 1990, San Francisco:Jossey-Bass.
[3] Keller, B. K., & Whiston, S. C. (2008). The role of parental influences on young adolescents’ career development, 2008,  Journal of Career Assessment, 16(2), 198–217.
[4] “Career Preparedness in Adolescents:An Overview of Empirical Research and Suggestions for Practice”. Rebekka S. Steiner, Julian Marciniak, Claire S. Johnston and Andreas Hirschi , 2019,  International Handbook of Career Guidance , Editors: Athanasou, James, Perera, Harsha N.
[5]Slobodno vreme iz perspektive mladih: Kvalitativna analiza vremenskog dnevnika srednjoškolaca, Jelena Pešić i Marina Videnović,  Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, Godina 49 • Broj 2 • Decembar 2017 • 314–330 str.

Ivona Živković

Ivona Živković

Sociološkinja po struci i kvalitativna istraživačica sa višegodišnjim iskustvom rada u marketingu. Posebno zainteresovana za teme obrazovanja, profesionalne orijentacije i rodne ravnopravnosti.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?