21.06.2021

Dug put od nejednakog do jednakog postupanja

Još kao mala sam shvatila da nismo svi jednaki i da način na koji te ljudi gledaju ne zavisi samo od tvog ponašanja, osobina, ili karaktera. Iako ne mogu da preciziram kad sam došla do tog saznanja, dobro se sećam da se u ranom uzrastu čupanje kose devojčice tumačilo kao dečaci to rade kad si im simpatija. Pamtim i da sam pomislila kakve to veze ima, a volim da mislim da sam sledeći put rekla ako ti se sviđam reci, ne moraš da me čupaš. Jedno je sigurno – počela sam da postavljam pitanja. U srednjoj školi sam se susrela sa situacijama poput prevrtanja ovratnika majice da se vidi etiketa (što skuplja garderoba, to si veća faca). Ishod je bio isti – pitanja su nastavila da se nižu.

Odgovor sam našla u pojmu diskriminacije, odnosno u nejednakom postupanju prema licu ili grupi lica zbog nekog ličnog svojstva, kao što je na primer pol, rod, rasa, zdravstveno stanje, imovno stanje, nacionalna/etnička pripadnost, seksualna orijentacija, starosno doba, versko ili političko ubeđenje, itd. Nejednako postupanje ili tretman lica/grupa lica na osnovu dva ili više ličnih svojstava predstavlja višestruku diskriminaciju, čije su negativne posledice mnogo veće. Na primer žena sa invaliditetom u ustanovi socijalne zaštite može biti diskriminisana po osnovu pola, invaliditeta i činjenice da živi u instituciji.

Diskriminacija je duboko ukorenjena u stereotipima i predrasudama koje ljudi imaju prema drugim ljudima.

Pojam stereotip obuhvata pogrešnu i najčešće negativnu sliku o određenoj društvenoj grupi, pri čemu se određene osobine ili način ponašanja pripisuju svim pripadnicima/cama te grupe. Stereotipni način razmišljanja nije isključivo individualni postupak, odnosno neke stereotipe delimo sa zajednicom ili socijalnom grupom kojoj pripadamo. Stereotipi  nastaju usled informativne prezasićenosti – kao pomoćne alatke mišljenja, a pored toga postoje rodni stereotipi koji proizilaze iz pretpostavljenih ženskih i muških društvenih uloga, stereotipi o starijim osobama (da su bolesni ili skupi za društvo), posebno o ženama starijim od 65 godina, ili o mladima (da su lenji, nepouzdani, sebični), itd. Stereotipi, dalje, vrednosno usmeravaju naše ponašanje.

Još neki primeri stereotipa:

  • Žene su loše vozačice;
  • Belci/kinje su vredni, a crnci/kinje su lenji/e;
  • Svi Romi/kinje su prljavi/e;
  • Osobe sa invaliditetom su ljudi koji imaju loš karakter.

Stereotipi koje imamo utiču na stvaranje predrasuda. Predrasude predstavljaju stavove o nekim društvenim grupama koje se ne zasnivaju na činjenicama, već na neutemeljenim i neargumentovanim mišljenjima koja prostičiu iz neznanja, vaspitanja, straha, ali i želje da se neke grupe ljudi zadrže u inferiornom položaju. Iako postoje i pozitivne predrasude prema određenim grupama, profesijama, ili društvenim pojavama, predrasude najčešće formiraju negativno mišljenje prema određenoj grupi ljudi, što u ekstremnim situacijama može da dovede do katastrofalnih posledica. Svima nam je poznata sudbina Jevreja/ki u Drugom svetskom ratu, a kojoj je prethodio stav da je ova grupa ljudi manje vredna. Karakteristike predrasuda su: nefleksibilnost, otpor prema drugačijoj ili suprotnoj argumentaciji i jaka neprijateljska osećanja, kao što je mržnja.

Primer: na osnovu duboko ukorenjenog rodnog stereotipa da je žena majka, negovateljica, pomoćnica u poslu, tj. da je joj je mesto u kući, proističe predrasuda da je nesposobna da se bavi politikom. Ovo se dešava jer postoje kontradiktornosti između osobina koje se vezuju za žene i osobina koje se vezuju za liderske pozicije.

Dakle, svaki put kada osoba ima određene predrasude prema drugima i iz tog razloga im uskrati prilike, sredstva ili pristup javnim uslugama/objektima u javnoj upotrebi/javnim površinama, zbog pripadnosti određenoj grupi, reč se o diskriminaciji. Na primer, zbog stava da žena ne može da uskladi porodicu i posao, poslodavac odbije da je zaposli, iako ispunjava sve uslove da taj posao obavlja (nivo kvalifikacije, iskustvo i sl). S tim u vezi, važno je da napomenem da diskriminacija postoji nezavisno od namere ili cilja osobe koja diskriminiše (diskriminatora/ke), u ovom primeru poslodavca.

U Srbiji postoje brojni antidiskriminacioni zakoni koji se bave ovom temom, a u maju 2021. godine usvojena su dva važna akta: Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Pored toga postoje brojni međunarodni i regionalni ugovori, kao i pomoćni dokumenti koji regulišu ova pitanja. Tako se stereotipima u Srbiji bavio Komitet Ujedinjenih nacija za osobe sa invaliditetom (2016), kao i Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija koji je ukazao na patrijarhalne kulturne obrasce i stereotipne rodne uloge žena i muškaraca koje i dalje prevladavaju u srpskom društvu (2017). Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije prema ženama izrazio je zabrinutost zbog visokog nivoa diskriminatornih rodnih stereotipa koji ometaju unapređenje prava žena u Srbiji, zbog mizoginističkih izjava u medijima koji nisu sankcionisani, te promovisanja konzervativne ideje o tradicionalnoj porodici, sa ženama koje se prvenstveno smatraju majkama (2019).

Međutim, osim primene zakona i obaveza proisteklih iz ratifikacije međunarodnih i regionalnih ugovora, za suzbijanje diskriminacije potrebno je sistematski raditi na prevazilaženju stereotipa i predrasuda, u čemu važnu ulogu imaju obrazovne institucije, mediji, organi javne vlasti i organizacije civilnog društva. Imajući u vidu da je diskriminatorno postupanje duboko ukorenjeno u našem društvu i da je deo naše svakodnevice, važno je i stvaranje kulture ljudskih prava, odnosno tоlеrаnciјe između različitih većinskih i manjinskih grupa, zatim rodne ravnopravnosti, poštovanja i uvаžаvаnja razlika koje postoje među ljudima.

Da se vratim na početak.

Nisam prestala da postavljam pitanja, ali ne zato što ne znam odgovor. Ukoliko smatram da sam diskriminisana od strane zaposlenog u nekoj ustanovi, obratim se pravnoj ili nekoj drugoj službi i pisano opišem situaciju u kojoj sam se našla. Razlog mog obraćanja nije potreba za izvinjenjem (dešavalo se), što je lepo i hvala, već kako neka druga mlada žena ili bilo koja osoba ne bi bila diskriminisana. Pored toga, članica sam tima FemPlatz gde se zajedno borimo za unapređivanje i ostvarivanje prava žena i devojčica, zaštitu od diskriminacije i nasilja, ekonomsko osnaživanje i društveno uključivanje, sa posebnim fokusom na žene i devojčice koje se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom.

*Ukoliko smatrate da ste diskriminisani/e pritužbu možete uputiti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a u skladu sa zakonom možete i pokrenuti postupak pred sudom.

Valentina Lepojević

Valentina Lepojević

Diplomirana pravnica i aktivistkinja zaposlena u udruženju građanki FemPlatz iz Pančeva. Posebno zainteresovana za oblast rodne ravnopravnosti i prava deteta, te promociju samozastupanja i socijalnog uključivanja. Trenutno pohađa master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu – međunarodnopravni modul. A feminist is anyone who recognizes the equality and full humanity of women and men. - Gloria Steinem

  1. Ivana Stefanovic (Odgovori)

    Bravo! Divan tekst i jedna velika istina.
    Moj najjaci utisak je: ,, Nisam prestala da postavljam pitanja”
    Mnogo bi manje nejednakosti i diskriminacije bilo ukoliko bismo se svi više pitali, presipitivali, a manje osudjivali.

    on Monday 21, 2021
  2. Valentina Lepojević

    Veliko hvala na komentaru, drago mi je da Vam se blog dopao!

    on Monday 21, 2021