10.06.2021

Mentalno zdravlje – u potrazi za dušom

Zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i važan društveni cilj. Mentalno zdravlje je integralni deo individualnog zdravlja i osnova za razvoj i ispunjenje punog potencijala svake osobe, ali i deo zdravlja, dobrobiti i održivog razvoja svake zajednice i društva. Smatra se da je mentalno stanje stanovništva dobra ilustracija stanja jednog društva i da su za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja od posebnog značaja podsticajan društveni okvir i društvena klima koja poštuje i afirmiše osnovna ljudska, socioekonomska, kulturna i politička prava.

Međutim, i pored toga što predstavlja suštinsku komponentu ukupnog zdravlja, utisak je da nedovoljno znamo o mentalnom zdravlju, prevenciji, blagovremenom prepoznavanju i lečenju mentalnih poremećaja. A smatra se da upravo nedovoljno razumevanje i nedostatak svesti o važnosti mentalnog zdravlja za pojedince i društvo u celini doprinose povećanju rizika od nastanka mentalnih poremećaja, posebno za osetljive grupe stanovništva.

Mentalno zdravlje – Novo razumevanje i nova nada

Kada se govori o definisanju mentalnog zdravlja i „normalnosti“, treba reći da ne postoji opšte prihvaćena definicija i da suštinu savremenog koncepta mentalnog zdravlja čini pomeranje fokusa sa bolesti na zdravlje, što praktično znači da mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo duševne bolesti – odnosno odsustvo psihopatoloških pojava koje bi dato ponašanje svrstale u neku od poznatih dijagnostičkih kategorija. Kaže se i da su mentalno, psihičko i duševno zdravlje sinonimi… Verujem, međutim, da smo svi sretali ljude sa predivnom dušom, koji imaju neku od psihijatrijskih dijagnoza i ljude bez zvanične dijagnoze…

Savremeni koncept mentalnog zdravlja, prema definiciji koju afirmiše Svetska zdravstvena organizacija, uključuje sklad psihičkog i socijalnog funkcionisanja, subjektivno osećanje zadovoljstva životom, mogućnost da osoba prepozna svoje potencijale i sposobnost da ih realizuje, da izrazi svoju individualnost, da funkcioniše punim intelektualnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetom, da može produktivno da radi, da je socijalno integrisana i da doprinosi zajednici. I pored toga što su to u mnogim aspektima lični koncepti, smatra se da je uloga vlade i društva da obezbedi okruženje u kome će svaka osoba imati mogućnost da realizuje svoje pune potencijale.

Posebno značajan za razumevanje mentalnog zdravlja je koncept faktora rizika, odnosno faktora vulnerabilnosti i zaštitnih ili protektivnih faktora, u koje spadaju individualni, porodični, društveni i faktori životne sredine. U kontekstu prevencije, naročito se ukazuje na socijalne determinante mentalnog zdravlja, koje uključuju obrazovanje, zaposlenje i uslove za rad, prihode, uslove stanovanja, socijalni status, kulturne norme i vrednosti, političku marginalizaciju, diskriminaciju, dostupnost zdravstvenog sistema i drugo. Rizik za narušavanje mentalnog zdravlja prisutan je u svim socijalnim grupama, ali je veći među siromašnima, nezaposlenima, decom i adolescentima, starijim osobama, žrtvama nasilja, migrantima, izbeglicama i drugim vulnerabilnim grupama.

Osim značaja ovih faktora za nastanak i razvoj psihičkih problema, treba naglasiti da su društveni i kulturni kontekst izuzetno važni i za oporavak i socijalnu integraciju obolelih osoba.

Duševna bolest nije zarazna – ali ravnodušnost jeste*

„Cena neinvestiranja u mentalno zdravlje je izuzetno visoka, kako za pojedince, tako i za države“, istakao je Džon Bovis (John Bowis), bivši Ministar zdravlja Velike Britanije, na Kongresu „Globalno mentalno zdravlje“, održanom maja 2010. godine u Beogradu.

U prilog tome govori i strateški dokument pod nazivom „Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine“, u kome se navodi da je mentalno zdravlje „nacionalni kapital“ i „preduslov i temeljna odrednica kvaliteta života“. Nivo mentalnog zdravlja populacije je, dakle, jedan od ključnih resursa i značajan faktor prosperiteta, socijalne pravde i socijalne kohezije društva. I pored značaja koji objektivno ima, ostaje otvoreno pitanje da li je mentalno zdravlje u našem društvu adekvatno vrednovano. Tako se u Programu ističe da se „mentalno zdravlje često posmatra kao niski prioritet“ i ukazuje se na važnost zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, kao i poboljšanja uslova i organizacije rada psihijatrijskih ustanova, u cilju obezbeđivanja kvalitetne zaštite mentalnog zdravlja kao legitimnog ljudskog prava.

A o veličini problema svedoče i podaci Instituta za javno zdravlje Republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji pokazuju da su mentalni poremećaji u našoj zemlji u stalnom porastu i da se po učestalosti nalaze na drugom mestu, neposredno iza kardiovaskularnih oboljenja, što se često kvalifikuje i kao „tiha epidemija“. Podaci za 2018. godinu govore da je broj osoba sa dijagnostikovanim mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja iznosio 401.126. U porastu su depresija, anksiozni poremećaji, poremećaji povezani sa stresom, upotreba psihoaktivnih supstanci, delinkvencija, agresivnost, porodično i vršnjačko nasilje… Podaci govore i da 15,6 na 100.000 stanovnika u Srbiji izvrši samoubistvo, a kao vodeći uzrok suicida i jedan od najčešćih poremećaja navodi se depresija. Procenjuje se, međutim, da je procenat ljudi koji pate od depresije i zatraže stručnu pomoć manji od 25%, kao i da je glavni uzrok tome strah od društvene osude.

Treba pri tom istaći da mentalni poremećaji često imaju hroničan tok, koji narušava kvalitet života obolelih osoba, ali i njihovih porodica, da predstavljaju jedan od vodećih uzroka smanjene radne sposobnosti i invaliditeta ljudi, kao i izraženog morbiditeta i mortaliteta od somatskih oboljenja, koja nisu blagovremeno prepoznata i lečena. Posebno je važno podsetiti da se iza ovih statističkih podataka nalazi ljudska patnja koja se ne može izmeriti, kao i da pored bolesti sa kojom se suočavaju, ove osobe često odbacuju i porodica i društvo.

Zbog toga je, pored promena u organizaciji službi za mentalno zdravlje, kako bi bile humanije i dostupnije, podjednako važno i unapređenje socijalne vidljivosti i promena stavova prema mentalnim poremećajima, smanjenje predrasuda, stigmatizacije i diskriminacije obolelih osoba i jačanje svesti o društvenoj podršci kao jednom od najvažnijih faktora zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja.

Razumevanje je najbolji lek za dušu

Kao posebno značajan aktuelni izazov ukupnom, ali i mentalnom zdravlju, izdvaja se pandemija Kovid-19, koja je početkom 2020. godine dovela do zdravstvene krize na globalnom nivou, najveće tokom poslednjih nekoliko decenija. Brzina i obrasci prenošenja infekcije, kao i preporučene preventivne mere, uključujući samoizolaciju, ograničeno kretanje, rad od kuće, nastava na daljinu, redukovani kontakti sa članovima porodice i prijateljima, snažno su uticali na svakodnevni život ljudi. Složena, naglo nastala promena životnih okolnosti, sa percipiranom ili stvarnom pretnjom po zdravlje, socijalno funkcionisanje i egzistenciju, doveli su do prolongiranog stresa i porasta učestalosti javljanja anksioznih, depresivnih i drugih poremećaja.

Utvrđeno je, takođe, da je kod osoba sa potvrđenom i suspektnom infekcijom povećan rizik od pojave anksioznosti, insomnije, depresije, opsesivno-kompulsivnih poremećaja, kao i povećane agresivnosti i rizika od pokušaja samoubistva. Drugi aspekt odnosi se na očekivano pogoršanje stanja osoba sa hroničnim mentalnim problemima, kao posledica različitih spoljašnjih faktora, uključujući i smanjenu dostupnost službi za mentalno zdravlje. Posebno se ukazuje na značajne posledice po mentalno zdravlje zdravstvenih radnika i svih profesija koje su izložene neposrednom kontaktu sa obolelim osobama i povećanom riziku od infekcije.

Polazeći od navedenog, Svetska zdravstvena organizacija ističe da zaštita mentalnog zdravlja stanovništva mora predstavljati ključni element odgovora na pandemiju i oporavak od njenih posledica, budući da zanemarivanje ovog aspekta krize može imati dugoročne socijalne i ekonomske posledice. Sa druge strane, ukazuje se da promene koje je donela pandemija, kao masovna trauma, i njeni efekti na zajednicu u celini, a posebno na ranjive grupe, uključuju i određene pozitivne aspekte. To se pre svega odnosi na iskazanu spremnost ljudi za pružanje pomoći ugroženima, afirmisanje solidarnosti i humanosti, kao značajnih društvenih vrednosti.

A to je upravo ono što čini suštinu savremenog shvatanja mentalnog zdravlja –  čovek je vredan sam po sebi, takav kakav jeste i ima prava na dostojanstven i aktivan život, u uslovima koji obezbeđuju puno učešće u zajednici, što nameće zaključak da zaštita i unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva mogu biti ostvareni jedino u okviru multisektorskog pristupa i daljeg unapređenja i humanizacije službi za mentalno zdravlje, ali i čitavog društva, čemu svako od nas može i treba da da svoj doprinos.

I to nas vraća na početak – na duševno zdravlje. Jer, razumevanje, saosećanje, humanost, spremnost da pomognemo drugome, ljubav, dobrota, sve ove osobine koje nas čine Ljudima – čine i našu dušu lepšom i zdravijom.

——-

*Slogan antistigma kampanje koju je 2008. i 2009. godine organizovala Humanitarna organizacija Karitas Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije (Izvor: www.caritas.rs).

Dr Ljiljana Milošević

Dr Ljiljana Milošević

Lekar, specijalista psihijatrije, doktorirala u oblasti mentalnog zdravlja i medija. Dugogodišnje iskustvo u radu na televiziji, kao autorka, novinarka i urednica programa iz oblasti medicine (Radio-televizija Srbije, Kanal Zdravlja, TV HRAM). Urednica i autorka više knjiga i radova iz oblasti medicine i mentalnog zdravlja, uključujući i ediciju popularnih knjiga „Pomozite sami sebi“ u izdanju RTS-a.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?