06.05.2021

Nemojte da prespavate socijalno zadrugarstvo

Dejan Mitić Autor

SIPRU_BLogVerujem da je 2021. godina instaliranja socijalnog zadrugarstva u Srbiji. Međutim, izazovi koji očekuju socijalno zadrugarstvo nisu uopšte mali. Jedan od njih je činjenica da značajan broj potencijalnih osnivača socijalnih zadruga i partnera koji su zainteresovani za održivi razvoj, još uvek ne prepoznaju mesto i ulogu koju one mogu imati u našem društvu.

U prethodnom tekstu sam prvi put za socijalne zadruge upotrebio termin „realna“ socijalna ekonomija. Neko bi mogao da me pita: „A šta je sa onih naših 500+ socijalnih preduzeća koja se spominju u izveštaju Evropske komisije? Da li ona pripadaju nerealnoj socijalnoj ekonomiji?“

Shvatam da nas država prepoznaje isključivo kroz zakone na osnovu kojih smo formirani. Izveštaj Evropske komisije beleži da je većina od 500+ socijalnih preduzeća kod nas registrovana u formi preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, udruženja, fondacija, spin off kompanija i zadruga. Od svih navedenih organizacionih oblika, država prepoznaje i podržava samo socijalna preduzeća za profesionalno osposobljavanje OSI. To nije slučaj i sa socijalnim preduzećima koja su registrovana kao udruženja, fondacije i spin off kompanije.

Gledano kroz tri ključne dimenzije socijalnog preduzetništva (preduzetnička, socijalna i upravljačka), ispostavlja se da neki od ovih oblika ili nemaju adekvatnu organizacionu strukturu koja podržava biznis, ili su državi nejasni socijalni ciljevi u odnosu na oblik registracije i očekivano delovanje takvog pravnog subjekta. Cela Evropa ima probleme kako da identifikuje, izmeri i podrži rastući broj socijalnih inovacija i komercijalno-nekomercijalnih entiteta, ali ih i rešava. U odnosu na ovakve modele socijalnog preduzetništva obično se usvajaju posebna zakonska rešenja. U suprotnom su takvi modeli nevidljivi za državnu podršku.

Svojevrsni taoci dugotrajnog i neizvesnog procesa usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji upravo su ovih 500+ socijalnih preduzeća. Dugotrajna neizvesnost nikom nije donela sreću u poslu, pa je to slučaj i sa ovom grupom koja po obimu posla, broju direktno zaposlenih ili korisnika iz ugroženih grupa, već zaostaje za socijalnim preduzećima u regionu. Dok iščekujemo zakonsko rešenje, mogli bismo u međuvremenu da im pomognemo kupovinom proizvoda i usluga, ili konstantnom kampanjom koja bi objasnila građanima da dinar uložen u proizvod ili uslugu lokalnog socijalnog preduzeća zapravo vredi dvostruko više.

Besplatno povrće za Klinički centar Niš tokom vanrednog stanja - Zadruga "Popovački Povrtari", Niš

Besplatno povrće za Klinički centar Niš tokom vanrednog stanja – Zadruga “Popovački Povrtari”, Niš

 

Sokovi, džemovi i marmelade za decu - Zadruga "Darovi Lužnice", Babušnica

Sokovi, džemovi i marmelade za decu – Zadruga “Darovi Lužnice”, Babušnica

Da li su i socijalne zadruge zarobljene u ovom procesu? Ne, socijalne zadruge nisu u istoj situaciji, budući da je njihovo formiranje i poslovanje u potpunosti regulisano Zakonom o zadrugama. Za razliku od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju, koja su zakonski prepoznata i podržana, za socijalno zadrugarstvo se može reći da je prepoznato, ali ne i da je podržano, barem ne do 2020. godine. Država prepoznaje socijalne zadruge kao de jure socijalna preduzeća još od januara 2016. godine i početka primene novog Zakona o zadrugama, koji ih u članu 11 stav 9 opisuje:

Socijalne zadruge obavljaju različite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba pripadnika ugroženih društvenih grupa ili radi zadovoljenja opštih interesa unutar lokalne zajednice.

Isti član u nastavku definiše ugrožene grupe, ali i pravo i obavezu socijalnih zadruga da u izabrane socijalne ciljeve investiraju minimum 50% poslovne dobiti. Ako se ovome doda činjenica da su socijalne zadruge podložne redovnim i vanrednim zadružnim revizijama, o čijim ishodima revizori izveštavaju Ministarstvu privrede, te da se pojedinačni revizorski izveštaji javno publikuju u Agenciji za privredne registre, onda se stiče utisak da je deo poslovanja i izveštavanja zadruga uređen.

Međutim ovaj sektor nije razvijen jer jednostavno nije bilo značajnog interesovanja građana, prema mišljenju predstavnika države. Sa druge strane, svako veće interesovanje potencijalnih osnivača socijalnih zadruga, obično se zaustavi na činjenici da za socijalne zadruge nema podsticajnih mera, te da je reč o zahtevnom biznis modelu koji predviđa zapošljavanje direktora. Ovo su glavne prepreke za razvoj socijalnog zadrugarstva, prema rezultatima ankete* koja je 2020. godine realizovana sa potencijalnim pokretačima socijalnih zadruga  (264 radno sposobna stanovnika prosečne starosti 42 godine – od čega 63% stanovnici sela, 25 udruženja sa aktivnim projektima za seosko stanovništvo i 33 aktivne zadruge).

Kokice za decu u Nišu - Zadruga "Agro Južna Morava"

Kokice za decu u Nišu – Zadruga “Agro Južna Morava”

 

Zdravi domaći sokovi od kupine za samohrane majke i decu u Nišu - Zadruga "New Economy"

Zdravi domaći sokovi od kupine za samohrane majke i decu u Nišu – Zadruga “New Economy”

Hajde da rušimo prepreke i predrasude.

Već u sledećem članu 12 Zakona o zadrugama, u okviru posebne zaštite koju zadrugarstvu pružaju Republika Srbija, autonomne pokrajine i lokalna samouprava, otvorene su mogućnosti za uključivanje ovih aktera, kroz podsticaje zadrugama u obavljanju primarne delatnosti, povlastice, olakšice i formiranje lokalnih i nacionalnih fondova za zadrugarstvo.

Sa tim u vezi, ambijent za razvoj socijalnog zadrugarstva se brzo menja i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Snažna podrška razvoju socijalnog zadrugarstva u 2021. godini stiže od Ministarstva za brigu o selu, koje će u okviru svog resora podržati poljoprivredno-socijalne zadruge na selu. Njihov primer bi mogla da prate i druga ministarstva, dok bi se opštine mogle ugledati na opštine pionire u podršci socijalnom zadrugarstvu.

Uslužna obrada zemlje za 70+ stanovnike sela tokom vanrednog stanja - Zadruga "Agro-Čegar"

Uslužna obrada zemlje za 70+ stanovnike sela tokom vanrednog stanja – Zadruga “Agro-Čegar”

 

Dezinfekcija javnih površina tokom vanrednog stanja - Zadruga "Agro prima plus", Bošnjace, Lebane

Dezinfekcija javnih površina tokom vanrednog stanja – Zadruga “Agro prima plus”, Bošnjace, Lebane

Kada je reč o opštinama, za njih se slobodno može reći da su najveći saveznici socijalnih zadruga na lokalnom nivou. One aktivno iniciraju i podržavaju socijalne zadruge, pronalaze im prostor, stvaraju uslove za rad i obezbeđuju poslove. Školski primer saradnje su romska socijalna zadruga Eko aktiv i Gradska opština Crveni Krst u Nišu, koje će u budućnosti zajedno raditi na smanjenju broja nezaposlenih Roma bez kvalifikacija. Primer je i nerazvijena opština Ražanj koja, zajedno sa ženskom socijalnom zadrugom Ražanjke, istovremeno nastoji da spasi nematerjalno kulturno nasleđe u proizvodnji zemljanih crepulja za hleb i da poveća prihode žena na selu. Kao rezultat ove saradnje, početkom proleća 2021. godine Ražanjke izlaze na tržište sa prvim količinama crepulja. Ovim opštinama će se ubrzo pridružiti još tri pionirske opštine različite po razvijenosti i stanovništvu. Važno je istaći da i osnivači i partneri socijalnih zadruga u prvi plan ističu pravnu i ekonomsku sigurnost ovog oblika organizovanja.

Crepulje spremne za tržište - Ženska socijalna zadruga "Ražanjke"

Crepulje spremne za tržište – Ženska socijalna zadruga “Ražanjke”

Saglasan sam sa učesnicima ankete kada kažu da su socijalne zadruge zahtevan poslovni model. Međutim, direktor zadruge nije mana već prednost socijalnih zadruga, zahvaljujući kojoj one imaju kompletnu poslovnu strukturu neophodnu za poslovanje i održavanje balansa između ekonomskih i socijalnih ciljeva. Poslovna struktura je vidljiva i u strateškim dokumentima (Zadružnim pravilima i Ugovoru o osnivanju zadruge), koji transparentno definišu odlučivanje, članstvo, pojedinačne uloge osnivača, raspodelu dobiti i socijalne ciljeve. Zakonodavac je otišao i korak dalje predvidevši mogućnost da direktor zadruge ne mora da bude iz njenog članstva, što otvara prostor za angažovanje eksternih eksperata u sredinama sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Sve ovo razlikuje socijalne zadruge kao profesionalna socijalna preduzeća u odnosu na ostale oblike organizovanja i zapravo predstavlja svojevrsnu garanciju razvojnim partnerima koji su zainteresovani za održivi socijalni uticaj. Sa tim u vezi naglašavam da socijalne zadruge u prometu istupaju transparentno, pri čemu je već u nazivu uz konkretnu ekonomski aktivnost, istaknuto da je reč o socijalnoj zadruzi (poljoprivredno-socijalna, zanatsko-socijalna…).

Najzad, pitanje koje sve češće čujem: „Zbog čega kompanije ne mogu da budu osnivači zadruga?“

Kompanije imaju već dovoljno širok izbor modela za poslovno udruživanje, dok je zadružni oblik organizovanja više od 150 godina rezervisan isključivo za poslovno udruživanje građana kao pojedinaca. Država zadrugama garantuje autonomiju, što između ostalog u praksi znači da neće prekršiti stara zadružna pravila i etiku kako bi, osim malim proizvođačima, dozvolila i kompanijama da formiraju zadruge. Sa druge strane, zadruge mogu formirati preduzeća. Interesantno je da članovi zadruge imaju pravo da se međusobno pomažu bez pratećih radno-pravnih i ekonomskih obaveza, što znači da su izjednačeni sa statusom članova porodice preduzetnika koji mu pomažu u obavljanju delatnosti.

Deo prikupljene humanitarne pomoći za stare na selu

Deo prikupljene humanitarne pomoći za stare na selu

 

Distribucija paketa za starije na selu tokom policijskog časa - Prva poljoprivredno-socijalna zadruga Kamenica

Distribucija paketa za starije na selu tokom policijskog časa – Prva poljoprivredno-socijalna zadruga Kamenica

Moje viđenje je da su socijalne zadruge rezervisane isključivo za posebne ljude i posebne poduhvate. Sa tim u vezi, predstaviću vam u sledećem blogu 3 novoformirane socijalne zadruge, njihove mlade osnivačice i osnivače, izazove, nadanja, inspirativne ideje i ostvarena partnerstva sa opštinama.

——-

*Anketa je realizovana u okviru projekta „Efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na socijalno preduzetništvo u Srbiji“. Projekat je realizovan zahvaljujući podršci konzorcijuma koji je predvodila Beogradska otvorena škola, u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo”, podržanom od USAID.

Dejan Mitić

Dejan Mitić

Dejan Mitić je predsednik Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, predsednik Zadružnog saveza Južne Srbije i direktor Prve poljoprivredno socijalne zadruge Kamenica. Realizator je više od 70 projekata i akcija neprofitnog karaktera namenjenih ruralnom razvoju, socijalnoj i ekonomskoj inkluziji ugroženih grupa. Dobitnik dve međunarodne, jedne nacionalne i više lokalnih nagrada za socijalne inovacije i inovativne projekte.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?