26.04.2021

Može li internet biti ključ za puno učešće dece sa teškoćama u učenju u nastavi

SIPRU_BLogUpotreba interneta u nastavi podstiče radoznalost učenika/ca da saznaju nešto novo o određenoj temi, da upotrebe različite forme izraza, kao što je na primer video zapis, čime pokreću novi prostor za učenje i napredovanje. U okviru nastave u našoj školi, učenici/ce su imali zadatak da na veb stranicama Nacionalne geografije pronađu video zapis ili priču o vodi i zagađenju. Radili su individualno kod kuće ili uz podršku roditelja i uspeli su da pronađu zanimljive priče koje opisuju probleme zagađenja vode na našoj planeti. Ova aktivnost posebno je omogućila učenici i učeniku koji imaju teškoće u učenju da preuzmu aktivnu ulogu u dizajniranju prostora za učenje, istovremeno razvijajući IT veštine. Zadatak je postavio jedan očekivani ishod – da se prepoznaju molekuli  zagađivača i da prema video materijalu koji su odabrali kreiraju priču o zagađenom i nezagađenom području, kao i da predstave moguće rešenje problema zagađenja. Radeći zajedno, učenik i učenica sa teškoćama u učenju su kroz grupni rad učestvovali u jednostavnom rešavanju problema i stvorili su pozitivno okruženje za učenje koje je osnažilo sve učenike.

Prvo su prezentovali odabrane video zapise sa sajta Nacionalne geografije o zagađenju vode i podelili su prezentaciju slika o zagađenju planete. Sledeći korak bio je kreiranje priče o zagađenom i nezagađenom ostrvu. Nakon prezentacije priče o ostrvima, imali smo debatu o dobrim i lošim navikama ljudi koje dovode do zagađenja planete. Nakon diskusije, učenici/ce su identifikovali tri teme kao važne: navike ljudi, molekule koji zagađuju životnu sredinu na zamišljenom ostrvu i moguće rešenje za čišćenje vode uz upotrebu filtera od prirodnih materijala. Učenici/ce su počeli da izrađuju tri plakata prema ovim temama. Kao završnu aktivnost napravili su filter za vodu i dokazali da mogu da očiste zagađenu vodu.

Prezentacija odabranih video zapisa sa sajta Nacionalne geografije o zagađenju vode

Veštine koje smo želeli da razvijemo su rad u grupi, razvoj saradnje i razmena iskustava tokom grupnog rada, upotreba internet tehnologije u nastavi, upotreba sadržaja elektronske biblioteke sa izvora Nacionalne geografije koji se mogu pronaći na veb sajtu, razvijanje dubinskog učenja kada učenici/ce razdvajaju važne i manje važne činjenice. Na ovaj način se postiče analiza i identifikacija dobrih i loših navika današnjeg čoveka, a razvija se kritičko mišljenje i razmišljanje o načinima rešavanja problema. Video zapisi deci pomažu da vizuelizuju problem zagađenja, da razumeju informacije i zastupaju svoje stavove. Ovo je ujedno i metod razvijanja veština naučnog pogleda na svet i unapređenja kreativnih veština kroz osmišljavanje priča i crtanja. Takođe, na ovaj način se podstiče maštovitost i razvoj oralnih veština kroz debatu sa drugim učenicima. Tokom rada sa novim tehnologijama na računaru i mobilnom telefonu, kao i upotrebom aplikacija, uključujući i odabir dostupnih podataka i kreirenje tabela za poređenje, deca unapređuju veštine rada na internetu.

Izradom plakata koji objašnjavaju njihove stavove o temi koju zastupaju, oni grade svoje znanje o molekulima, zagađenju vode, tla, vazduha i grade svest da se sve povezuje na ovoj planeti. Na ovim primerima grade temelje za analizu i rešavanje složenijih problema sa kojima će se susretati u budućnosti.

Kreiranje priče o zagađenom i nezagađenom ostrvu i
debata o dobrim i lošim navikama ljudi koje dovode do zagađenja planete

Učenici/ce sa teškoćama u učenju su samostalno radili analizu o tome šta je dobro, a šta loše u ponašanju čoveka danas i kako njihivi delovanje utiče na prirodu. Oni primećuju probleme koji dovode do zagađenja prirode i uz pomoć drugara iz odeljenja tražili su odgovore i rešenja kako to da promene. Ove aktivnosti su bile veoma motivišuće, jer su im omogućile osećaj naprednog  postignuća, čemu je posebno doprineo rad sa video materjalom. Pored toga, kreiranje priče prema videu je bila motivišuća aktivnost za sve i imala je važnu ulogu u unapređenju opšteg razumevanja teme.

Pri odabiru teme koja se dodeljuje učenicima/cama koji sa određenim teškoćama u razvoju, uzimamo u obzir njihove mogućnosti i podršku koju mogu imati kod kuće prilikom pretrage materjala na internetu. Pokazalo se da su se odlično snašli prilikom rada sa IT tehnologijama, aplikacijama, a koristeći strani jezik prilikom pretrage unapredili su svoje jezičke kompetencije. Uočili smo da se kreiranjem priča na osnovu video materijala pojačava konceptualni razvoj kod učenika sa slabijim uspehom da primene boje, oblike, veličine predmeta dok crtaju. Ovo je nastavna metoda u okviru različitih predmeta koja učenicima/cama sa teškoćama može da olakša uočavanje problema, a posebno osnažuje njihov proces razmišljanja i razumevanja određene teme.

Video materijali i priče sjajan su motivator kako za nastavnike/ce, tako i za učenike/ce. Priče se koriste isključivo u kreativnom školskom okruženju, bez ocena, bez straha od neuspeha, uz ohrabrenje i pozitivan podsticaj da svi učestvuju u prezentaciji i radu. Ova nastavna metoda može se prilagoditi različitim nivoima znanja u zavisnosti od vrste teme koja se odabere.

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković je nastavnica geografije u osnovnoj školi i velika ljubiteljka prirode. Sertifikovana nastavnica National Geographic, Microsoft inovativni nastavnik (MIE Expert), Scientix ambasadorka za Srbiju, naučna zajednica za unapređivanje STEM obrazovanja u Evropi, i EDU ARTIC ambasadorka. Dobitnica više priznanja na nacionalnom i evropskom nivou za svoje časove, projekte i način rada. Prezentovala i vodila radionice u Srbiji i Evropi - primeri dobre prakse i upotreba digitalne tehnologije u nastavi. Koordinatorka tima za inkluzivno obrazovanje i stručno lice za pripremu stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika (ZUOV). Slađana Jović zaposlena je u gimnaziji “Svetozar Marković“ i OŠ “Kralj Petar I” u Nišu gde predaje hemiju u projektu dvojezične nastave i u nastavi po programu internacionalne mature IB program. Vodila je radionice sa temom digitalnilnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Sertifikovani je trener za projekat "Škole za 21. vek" Britanskog saveta u Srbiji i spoljna je saradnica Zavoda za vrednovanje obrazovanja.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?