21.04.2021

NEET status kao faktor marginalizacije savremenog doba

Iako savremeno doba donosi brojne trendove i inovacije u različitim oblastima, ove novine ne podrazumevaju isključivo napredak i pozitivne iskorake. Kao društvo bivamo inovativni i u pogledu marginalizacije.

Među važnim savremenim faktorima marginalizacije je NEET status. Sa ovim terminom upoznala sam se pre nešto više od godinu dana, a u međuvremenu sam uočila ekspanziju ideja i aktivnosti usmerenih na suzbijanje ovog pokretača marginalizacije, što govori o njegovom značaju.

NEET je skraćenica izraza na engleskom jeziku „not in education, employment or training“ i opisuje situaciju osoba koje nisu u procesu obrazovanja, nisu zaposlene, niti su u procesu edukacije ili obuke.

Prema podacima Eurostat-a za 2019. godinu, NEET stopa u Srbiji za populaciju mladih starosne dobi 15-29 godina iznosila je 19%. U istom periodu, u zemljama Evropske unije ova stopa je bila na prosečnom nivou od 12,5%.

Verovatno i sami možete nabrojati više osoba iz svog okruženja koje su u ovoj situaciji. Da li ih doživljavate kao izložene marginalizaciji?

Poslednjih nekoliko godina intenziviralo se sprovođenje politika usmerenih ka NEET kategoriji. Međutim, mladi koji pripadaju ovoj grupi i dalje se umnogome suočavaju sa ozbiljnim problemima, te su stoga neophodne nove intervencije. Ova kategorija obično biva u fokusu kada uslede ozbiljni problemi ili nastupi potreba za intervencijom, u smislu obezbeđivanja egzistencije, lečenja ili  bavljenja nekim od oblika društveno nepoželjnog ponašanja.

Da li ste se nekada zapitali sa kakvim osećanjima i razmišljanjima se susreće osoba kojoj dani sasvim nalikuju jedan drugom, koja nema jasno usmerenje i obavezu u životu, koja nema dovoljno novca da sebi i svojoj porodici obezbedi egzistenciju?

Nije retkost da se ove osobe povlače iz društva u kojem se susreću sa zaposlenim, ostvarenim osobama, koje govore o poslu, karijeri, zaradi ili užicima koje im ista omogućava…

Neretko se osame i izoluju iz društva. Provoditi dane u kući, u krevetu… Jer svejedno je da li su ustali u 7 ili 12h ili su prespavali ceo dan.

Mogu odlagati zasnivanje porodice. A može doći i do pojave poteškoća u oblasti mentalnog zdravlja…

Svaka od ovih mogućnosti vodi ih korak dalje od onog što je zapravo rešenje problema!

Možda se pitate zašto ove osobe ne izađu iz kuće i pronađu posao? Zašto se ne bave bilo čime do pronalaska idealnog zaposlenja? Ili zašto se ne osposobe za obavljanje nekog drugog posla?

Ja bih, na primer, pitala zašto se ne priključe prvoj organizaciji civilnog društva (udruženju građana) za koje čuju? Meni je upravo iskustvo volontiranja i rada u ovakvim organizacijama doprinelo da ni jedan jedini dan ne budem u NEET statusu.

Međutim, svi se razlikujemo. Imamo različita iskustva i veštine suočavanja sa izazovima. Uz to, samo okruženje, društvo, pa čak i naša sama porodica nam najčešće ne olakšavaju.

Kada je u pitanju profesionalno osposobljavanje, tj. priprema za obavljanje određenog zanimanja, čini mi se da je kod nas prisutnija želja za zaradom (što boljom) uz što manje napora (rada). Svaka čast ako ste vi izuzetak! Međutim, ako govorimo o većini, i dalje važi ona: „Završi fakultet, da ništa ne radiš!“ Pa se onda završavanje fakulteta doživljava kao imperativ i bitno je upisati ga i završiti po svaku cenu, iako to nije zanimanje kojim mlada osoba želi da se bavi, čak i ako ta mlada osoba poseduje praktične veštine i talente za drugu delatnost kojom bi mogla ostvariti sasvim pristojnu zaradu.

Drugo predubeđenje koje je kod nas prisutno je da se završetkom školovanja učenje završava. Za to je vezano i očekivanje da će nas samo školovanje pripremiti za obavljanje adekvatnog zanimanja.

Uz sve to, mlade osobe uglavnom nemaju priliku da bilo gde nauče kako se posao zaista traži i nalazi. Pa se desi da „čekaju da posao nađe njih“ i da žive u ubeđenju da se do posla dolazi isključivo „preko veze“.

Osobi suočenoj sa pomenutim teškoćama i predubeđenjima neophodni su pomoć i podrška kako bi se suočila sa izazovima NEET statusa. Različite intervencije koje za cilj imaju pružanje pomoći i podrške mladim osobama u  NEET statusu neophodne su jer zbog ranjivog statusa u kojem se nalaze ne možemo očekivati da pokažu samoinicijativu, budu u toku sa informacijama koje im mogu koristiti, a često ni da sami prepoznaju sve lične kvalitete i sposobnosti koje već poseduju.

Kako pružiti odgovarajuću pomoć i podršku?

Ja sam se sa pozitivnim odgovarom na ovaj problem upoznala kroz projekat „Naša zajednica, naša budućnost – Veća saradnja i zapošljivost mladih“ (www.neetmladi.info). Rešavanju problema pristupili smo kroz povezivanje sa lokalnom zajednicom, pri čemu smo aktivnosti realizovali u dva smera. Jedan se odnosio na uspostavljanje bliže saradnje institucija uključenih u rad sa mladima (Centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje, Lokalna samouprava, organizacije civilnog društva i dr.), dok se drugi ticao sprovođenja omladinskog rada uz primenu autrič (outreach) i detač (detached youth work) metoda rada. Ove metode rada sa mladima podrzumevaju motivisanje NEET mladih da se uključe u aktivnosti udruženja (pohađaju različite kurseve i radionice), kao i rad sa mladima „izmešten“ iz kancelarije, tj. direktno na mestima gde se mladi okupljaju i provode slobodno vreme.

Među značajne pomake u ovoj oblasti mogu se izdvojiti i aktivnosti koje trenutno sprovodi organizacija Centar za omladinski rad iz Novog sada, a koje se ogledaju u prenošenju znanja o mehanizmima unapređenja položaja NEET mladih na druge OCD i to ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Ciljevi ovih aktivnosti ogledaju se u kreiranju odgovarajućih usluga za mlade (specifičnih, u skladu sa potrebama mladih u lokalnoj zajednici), koje bi doprinele njihovom osnaživanju, motivisanju i sticanju odgovarajućih znanja i kvalifikacija za izlazak iz NEET statusa, kao i u dosezanju do mladih u NEET statusu i njihovom motivisanju da se uključe u neku od kreiranih usluga.

Sada predstoji iznalaženje načina za uspostavljanje održivosti ovih usluga, jer sa ovim faktorom marginalizacije moramo se suočiti dugoročnim rešenjima, koja uglavnom proizilaze iz zajedničkih aktivnosti, inicijativa i primera dobre prakse.

Suzana Gajić Jovanović

Suzana Gajić Jovanović

Rođena 3.12.1988. u Kruševcu. Master pedagoškinja sa decenijom iskustva rada u sistemu socijalne zaštite i civilnom sektoru. Stefanova mama. Zaposlena u Centru za socijalni rad i jedna od osnivačica Udruženja “Okular” u Ćićevcu. Zalaže se za socijalno uključivanje i kreiranje inkluzivne lokalne zajednice i društva. Feministkinja, humaniskinja, borkinja za ljudksa prava i pravdu. U procesu edukacije za bavljenje sistemskom porodičnom terapijom i za primenu NTC programa u podsticanju razvoja dece.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?