30.03.2021

Eratostenov eksperiment – otvorenom učionicom do pozitivnog stava prema nastavi

SIPRU_BLogModerna, inovatina nastava otvara vrata škole ka podsticajnim prostorima gde se ostvaruje direktan kontakt sa predmetima učenja i proučavanja. Praksa pokazuje opravdanost i primenjivost ambijentalne nastave kod svakog nastavnog predmeta. Događaj koji želimo da predstavimo je uspešan primer nastave, koja se izvodi izvan zidova učionice.

Da li znate šta je bilo 22. marta 2021. godine u podne? Vratili smo se u prošlost više od 2.000 godina, tačnije u 240. godinu pre nove ere. Zašto? Priključili smo se globalnom eksperimentu izračunavanje obima Zemlje. Kako? Izvršili smo Eratostenov eksperiment u kojem se meri obim Zemlje po meridijanu, a za koji su nam potrebni samo štap i Sunčeva senka. Tako učenici širom sveta, u trenutku kada je Sunce u povoljnom položaju, računaju obim Zemlje na način na koji je to Eratosten uradio u trećem veku pre naše ere.

Eratostenov eksperimentEratosten je bio talentovan matematičar, geograf i astronom, koji je svojim radom izuzetno doprineo razvoju nauke. On je prvi uspešno izmerio obim Zemlje. Eratosten je živeo u Aleksandriji, blizu ušća reke Nil u Sredozemno more. Znao je da na određeni dan svake godine u gradu Asuanu u južnom Egiptu nije bilo senke na dnu jednog bunara. Shvatio je da je u tom momentu Sunce direktno iznad Asuana, i da se to ponavlja svake godine. Eratosten je takođe znao da Sunce nikada nije bilo direktno iznad njegovog rodnog grada Aleksandrije, koji se nalazi severnije od Asuana. On je izmerio dužinu senke jednog visokog tornja u Aleksandriji, a jednostavnom geometrijom izračunao je ugao između senke i vertikalne kule, koji je iznosio oko 7,2 stepeni. Eratosten je zatim, koristeći geometriju, shvatio da će ugao senke biti isti kao ugao između Aleksandrije i Asuana, mereno od centra Zemlje. Zapazivši uglove senki u dva grada za vreme dugodnevice (letnjeg solsticija), izveo je ispravne i precizne proračune obima Zemlje, koristeći svoje znanje o geometriji i rastojanju između gradova. Eratosten je shvatio da ako bi mogao da odredi rastojanje između Aleksandrije i Asuana, morao bi samo da pomnoži tu udaljenost sa 50 da bi izračunao obim Zemlje! (Izvor: eratosthenes.ea.gr)

Eratostenov eksperimentOd 2016. godine, svakog prvog dana proleća, nove generacije upoznajemo sa matematičkim proračunima obima Zemlje na način kako se to radilo pre više od 2.000 godina. Prvi dan početka proleća poznat je kao prolećna ravnodnevnica. Na dan ravnodnevice obdanica i noć traju jednako, po 12 sati. Zemljina osa rotacije nalazi se pod nagibom od 23,4 stepena. Jedna od najvažnijih posledica ovog nagiba je menjanje godišnjih doba na Zemlji.

Naša škola pridružila se globalnom projektu koji svake godine organizuje škola Ellinogermaniki Agogi iz Grčke. Registraciju vršimo na oficijalnom sajtu eratosthenes.ea.gr, gde postajemo učesnici događaja i stupamo u kontakt sa partnerskom školom koja se nalazi na istoj geografskoj dužini, a sa kojom ćemo kasnije razmeniti podatke kako bismo izračunali obim Zemlje.

Kada se učenici/ce upoznaju sa Eratostenom i njegovim proračunom, ostaje da saznamo i tačno vreme solarnog podneva. Verovali ili ne, ono nije u 12 časova, već zavisi od geografske dužine i datuma. Geografska širina (latitude) utiče koliko je Sunce visoko na nebu i geografska dužina (longitude) utiče na vreme lokalnog podneva zbog razlika u vremenskim zonama. Postoje razne aplikacije za izračunavanje solarnog podneva, mi smo koristili Solar Calculator. Dovoljno je da unesete lokaciju na kojoj se nalazite i odaberete datum. Na dan prolećne ravnodnevnice, Sunce je kod nas bilo u zenitu u 11:39 časova.

Eratostenov eksperiment - način merenjaTada učenici/ce pristupaju merenju. Potreban je štap (H) dužine 1 metar postaviti vertikalno na zemlju. U vreme solarnog podneva treba obeležiti dužinu senke štapa (S). Ovim merenjem računa se ugaona udaljenost njihovih lokacija i ekvatora. Učenici računaju dužinu (L) preko pitagorine teoreme. L2= S2 + H2. Upisati vrednost.

Svaka pridružena škola obaveštava onu drugu putem mejla ili Skajpa o uglu koji su izračunali. Pomoću Gugl mape izračunava se udaljenost od priduženih škola na istom meridijanu.

Učenici/ce zapisuju meru udaljenosti. Ako nema uparene škole, može se uzeti virtuelna škola na ekvatoru sa eksperimentalnim podatkom 0 (dužina senke štapa merene u neko vreme). Na osnovu dva ugla dobijena u obe škole, rastojanja između škole i proporcije, učenici/ce izračunavaju obim Zemlje i šalju podatke putem veb stranice eratosthenes.ea.gr. Nastavnici obe škole prave slike ili video njihovog eksperimenta koji će kasnije razmeniti.

Preostaje da gledamo u nebo i „čekamo“ Sunce, kako bismo izmerili dužinu senke štapa i izračunali ugao pod kojim Sunce pada na Zemlju.

Prethodnih godina ovo je bilo jedno zanimljivo iskustvo. Produbljivanje znanja matematike, fizike, istorije, geografije i engleskog jezika uz dobru zabavu i druženje, bio je razlog da budemo deo ovog eksperimenta i ove godine.

Eratostenov eksperiment
Eratostenov eksperiment
Eratostenov eksperiment
Eratostenov eksperiment

Kod učenika/ca sa teškoćama u učenju koji su učestvovali u otvorenoj učionici, primetan je pozitivan stav kroz unapređivanje sposobnosti za rad u grupi. Njihovo učešće je bilo ravnopravno u odnosu na ostale učenike/ce, a pokazali su visok nivo zainteresovanosti za sve aktivnosti koje je potrebno uraditi – od merenja do proračunavanja. Nastava koja se odvija na otvorenom, uključujući praktične aktivnosti, podstiče samopouzdanje, omogućava smanjenje stresa kod učenika/ca sa povećanim hiperaktivnim osobinama i unapređuje komunikaciju tokom saradnje između učenika/ca u paru. Podela zaduženja na grupe izvršena je prema mogućnostima učenika/ca i usklađena je sa planiranim ishodima nastave. Nama je fokus bio na razvijanju pozitivnog stava prema nastavi, kao i da kroz praktičan rad osnažimo učenike sa teškoćama da budu aktivni učesnici procesa učenja, da promene svoje ponašanje u cilju poboljšanja socijalnih i emocionalnih kompetencija, što smanjuje agresivno ponašanje kako kod kuće, tako i u školi.

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković je nastavnica geografije u osnovnoj školi i velika ljubiteljka prirode. Sertifikovana nastavnica National Geographic, Microsoft inovativni nastavnik (MIE Expert), Scientix ambasadorka za Srbiju, naučna zajednica za unapređivanje STEM obrazovanja u Evropi, i EDU ARTIC ambasadorka. Dobitnica više priznanja na nacionalnom i evropskom nivou za svoje časove, projekte i način rada. Prezentovala i vodila radionice u Srbiji i Evropi - primeri dobre prakse i upotreba digitalne tehnologije u nastavi. Koordinatorka tima za inkluzivno obrazovanje i stručno lice za pripremu stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika (ZUOV). Slađana Jović zaposlena je u gimnaziji “Svetozar Marković“ i OŠ “Kralj Petar I” u Nišu gde predaje hemiju u projektu dvojezične nastave i u nastavi po programu internacionalne mature IB program. Vodila je radionice sa temom digitalnilnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Sertifikovani je trener za projekat "Škole za 21. vek" Britanskog saveta u Srbiji i spoljna je saradnica Zavoda za vrednovanje obrazovanja.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?