18.01.2021

Energija molekula naše planete

SIPRU_BLogPrimena projektne nastave u trenutnim uslovima nastave u malim grupama, uz prisutvo posebnih mera zaštite, predstavlja poseban izazov za svakog nastavnika/cu. Takva situacija uspešno se prevazilazi inovacijama, kojima uspevamo da podignemo optimizam i učenika/ca i kolega/inica. U ovom tekstu bavimo se time kako se običan gas ugljen-dioksid ponaša u zavisnosti od njegove količine u vazduhu. Kako bismo učenicima približili temu, čas je započinjao pričom o efektu staklene bašte, a zatim smo nizom aktivnosti i upotrebom aplikacija Thermal camera HD ili Thermal scanner camera VR, navodili učenike/ce da sami zaključe šta se dešava u njihovom okruženju.

Ogromne količine ugljen-dioksida koje smo godinama emitovali u atmosferu dovode do pojačavanja efekta staklene bašte, čime se povećava srednja globalna temperatura. Znamo i šta nam to povećanje donosi – porast nivoa mora, ekstremnije vremenske nepogode, sve češće i intezivnije požare, poplave i suše. Zabeleženi su negativni uticaji na ekosisteme, ali i na privredu i ekonomiju širom sveta.

Kako bismo izbegli zagrevanje više od 2 stepena i najteže posledice klimatskih promena, emisiju ugljen-dioksida moramo da smanjimo, i to u najkraćem roku. Kako bi učenici/ce to razumeli, sproveli smo eksperiment o zagrevanju atmosfere. Prvo smo odgledali film o efektu staklene bašte i štetnosti zagrevanja atmosfere. Zatim smo na svojim mobilnim telefonima instalirali termovizijsku kameru, a onda smo krenuli da istražujemo spektar boja koje one reflektuju. Učenici/ce su prislonili ruku uz zid i osetili da je hladan. Koristeći aplikaciju za simulaciju merenja temperature videli su da je ruka obojena crvenom, a zid plavom bojom. Koristeći aplikaciju uočili su crveni krug oko ruke, a zid je bio žute boje. Ako zadrže ruku nekoliko minuta uočavaju da se i podloga zida menja, upija toplotu i menja boju. Opažanja su opisivali u svojim sveskama.

Energija molekula naše planete - simulacija termalne kamere

Sledeći korak bio je da učenici/ce uoče kako svetlost prolazi kroz staklo i za to smo u eksperimentu koristili čašu. Ako simuliramo merenje termo kamerom izvan čaše pokazuje nam se plava boja, a ispod čase boja se menja i postaje žuto-narandžasta. Učenici tako zapažaju da je svetlost „promenila“ temperaturu ispod čase.

Da bismo dočarali kako se gasovi ponašaju u našem okruženju izveli smo eksperiment tako što smo stavili sirćetnu kiselinu u flašu i dodali sodu bikarbonu da izazovemo reakciju oslobađanja ugljen-dioksida (eksperiment se može izvesti i uz pomoć vode i šumeće tablete). Unapred smo pripremili balon koji se postavi na otvor flaše i zbog oslobađanja molekula ugljen-dioksida balon se širi. Merenjem temperature uočavamo promene pre i posle osobađanja gasa kao i promene „snimanja termo kamerom“, gde se vidi širenje narandžasto-crvene boje oko balona, koji prihvata gas iz flaše. Svoja zapažanja učenici/ce zapisuju, a potom dobijaju zadatak da objasne šta se dogodilo.

Energija molekula naše planete - simulacija termalne kamere

Energija molekula naše planete - simulacija termalne kamere

Kruženje ugljen-dioksida kroz toplotne pojaseve može se objasniti tako što ćete, na primer, postaviti tri flašice sa vodom različite temperature. U prvu ćete sipati hladnu vodu i kockice leda (simuliraće hladne toplotne pojaseve), u drugu vodu sobne temperature (simuliraće umerene toplotne pojaseve), a u treću vruću vodu (simuliraće žarki toplotni pojas). Kada dodate šumeću tabletu krenuće oslobađanje ugljen-dioksida. Ovako se može objasniti i brzina oslobađanja ugljen-dioksida u zavisnosti od temperature vode. Što je voda toplija, brže će se oslobađati ugljen-dioksid. U otežanim uslovima, gde je rad individualan ili eventualno u paru, pokazuje se jaka motivacija da se sve uradi, dok je upotreba aplikacije uz korišćenje mobilnog uređaja vrlo motivišuća. Za proveru znanja koristili smo interaktivni kviz koji smo postavili na platformi Quizizz). Učenici/ce su odgovarali na pitanja koja su usvajali tokom časa. Za rešavanje kviza bio im je potreban mobilni telefon, gde su se pitanja smenjivala sa ponuđenim odgovorima ili su odgovore ukucavali sami. Učenici/ce koji imaju poteškoće u učenju aktivno su učestvovali u nastavi i na ovaj način su uspešno savladavali osnovne tehničke zadatke.

Energija molekula naše planeteEnergija molekula naše planete

Učenici/ce su zaključili da molekul ugljen-dioksida podiže temperaturu svoje okoline i da posredno deluje na vazduh koji udišemo. Kroz razgovor smo došli do drugih mogućih izvora istog molekula, kao što su produkti sagorevanja automobila, individualna domaćinstva koja troše prirodne sirovine za grejanje i na kraju smo podsetili da je fotosinteza proces koju biljke koriste da upiju ovaj gas. Povezali smo efekat staklene bašte sa hemijom, geografijom, biologijom i fizikom. Podigli smo kompetencije učenika pri radu sa IT alatima, primenili kritičko zaključivanje i rešavanje problema.

U uslovima rada u malim grupama ovaj oblik ekspirementalnog rada sa jednostavnim suspstancama kao što je sirće i soda bikarbona omogućio je i manje veštim učenicima/cama da budu aktivni i pokažu samostalnost u radu. Tako smo ih ohrabrili da budu samostalni, da razvijaju manuelne veštine i da budu radoznali. Nastavnik je ovde bio podrška i voditelj koji usmerava kroz aktivnosti, a učenici/ce su kroz opažanja povezivali delove u celinu. Neki od učenika sa teškoćama u učenju su vizualno pamtili aktivnosti, crtali svoja opažanja i kao takve ih tokom kasnije diskusije opisivali. Učenici/ce koji imaju poteškoće u učenju uz pomoć telefona slikali su reakciju sa balonom, koristeći običnu kameru i aplikaciju koji su prethodno instalirali. Kako su ove dve fotografije različite, opisivali se boje koje vide, kao i one koje su na „termalnoj kameri“ izraženije. Sami su došli do zaključka da tamo gde je toplije, izraženija je crvena boja. U cilju usvajanja trajnog znaja kroz vizualizaciju učenici/ce su imali za domaći zadatak da u svojim sveskama nacrtaju, oboje i objasne slike koje sami odaberu iz svog telefona, a koje su nastale na samom času. Zanimljivo je da su učenici/ce izuzetno zainteresovani za nastavu kada se upoznaju sa mogućnostima mobilnih aplikacija koje mogu da koriste na času.

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković je nastavnica geografije u osnovnoj školi i velika ljubiteljka prirode. Sertifikovana nastavnica National Geographic, Microsoft inovativni nastavnik (MIE Expert), Scientix ambasadorka za Srbiju, naučna zajednica za unapređivanje STEM obrazovanja u Evropi, i EDU ARTIC ambasadorka. Dobitnica više priznanja na nacionalnom i evropskom nivou za svoje časove, projekte i način rada. Prezentovala i vodila radionice u Srbiji i Evropi - primeri dobre prakse i upotreba digitalne tehnologije u nastavi. Koordinatorka tima za inkluzivno obrazovanje i stručno lice za pripremu stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika (ZUOV). Slađana Jović zaposlena je u gimnaziji “Svetozar Marković“ i OŠ “Kralj Petar I” u Nišu gde predaje hemiju u projektu dvojezične nastave i u nastavi po programu internacionalne mature IB program. Vodila je radionice sa temom digitalnilnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Sertifikovani je trener za projekat "Škole za 21. vek" Britanskog saveta u Srbiji i spoljna je saradnica Zavoda za vrednovanje obrazovanja.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?