25.12.2020

Stilovi roditeljstva i pozitivno roditeljstvo

Različitim kanalima komunikacije do nas sve češće dopiru poruke o važnosti podsticanja razvoja deteta i kreiranja sigurnog okruženja u kojem dete uči, istražuje i oseća se spokojno. Kreiranje sigurnog i podsticajnog okruženja od najranijeg uzrasta jedan je od zadataka roditelja.

Roditeljstvo je važan i odgovoran zadatak koji podrazumeva i brojne izazove. Ne postoji instruktaža ili diploma koja nam daje garanciju da ćemo biti dovoljno dobri roditelji. U svakodnevnim aktivnostima većina roditelja teži da svoju ulogu ispuni na najbolji mogući način. Međutim, veliki broj roditelja ostaje zbunjen i frustriran pred naizgled nepresušnim izazovima roditeljstva. Kao što nam potvrđuju roditelji i malih beba i tinejdžera, takvi izazovi postoje u svim razvojnim fazama deteta.

Postupanje roditelja prema detetu trebalo bi da predstavlja relativno dosledan način ponašanja i uspostavljanja odnosa sa detetom. To postupanje je dvodimenzionalan proces, a ključne dimenzije koje ga čine su kontrola i toplina. Kontrola podrazumeva nivo slobode i samostalnosti deteta, a toplina se odnosi na emotivni odnos prema detetu (topao ili hladan). Ukrštanjem ovih dimenzija dobijamo četiri roditeljska stila, a to su: autoritaran, permisivan/popustljiv, izbegavajući/zanemarujući i autoritativan. Ovu roditeljsku tipologiju kreirala je Diana Baumrind na osnovu istraživanja o interakcijama roditelja i deteta.

Autoritarni stil roditeljstva podrazumeva visoku kontrolu i očekivanje poslušnosti od strane deteta, a retko iskazivanje topline prema detetu, jer je pretpostavka da će se dete tako razmaziti. Pristup koji uključuje kontrolu i autoritarni stil predstavlja konstantnu borbu i nadmetanje ko je jači, ko ima moć, ko pobeđuje. Roditelj koji neguje popustljiv stil ne postavlja ograničenja, nema definisanih pravila, a sa druge strane je veoma topao i blag. To su roditelji koji se postavljaju kao drugari svojoj deci. Izbegavajući stil podrazumeva odsustvo roditeljske uključenosti, sem brige o osnovnim potrebama deteta (ishrana, odevanje). Autoritativni roditelji postavljaju zahteve i jasna pravila ponašanja; roditelj je odlučan, obrazlaže i objašnjava postavljene zahteve. Ovaj stil kod dece razvija odgovornost. Sa druge strane, atmosfera u porodici je emocionalno topla i podržavajuća. Moguće je gotovo sva roditeljska ponašanja svrstati u neke od navedenih dimenzija roditeljstva, kao što je moguće prepoznati da se stilovi menjaju ili preklapaju zavisno od uzrasta deteta i drugih faktora. Ipak se može zaključiti da deca autoritativnih roditelja razvijaju odgovornost, socijalnu kompetenciju i poverenje, regulaciju ponašanja i emocija, nezavisna su, emocionalno prilagođena, zadovoljna i društveno odgovorna.

Roditeljske strategije koje doprinose odgoju zdrave i srećne dece predstavljaju pozitivne roditeljske stilove koji podstiču autonomiju deteta, a ostvaruju se: podržavanjem detetovih istraživanja i uključivanjem deteta u donošenje odluka; praćenjem i adekvatnim odgovorom na potrebe deteta; razumevanjem detetovog emocionalnog izražavanja i podrškom pri imenovanju osećanja; podsticanjem pozitivnih ponašanjai postavljanjem jasnih pravila,sa jasnim očekivanjima.

Jedna od definicija pozitivnog roditeljstva kaže da je to kontinuirani odnos roditelja i deteta ili dece koji uključuje brigu, podučavanje, vođenje, komuniciranje i dosledno obezbeđivanje potreba deteta. U sedmogodišnjoj longitudinalnoj studiji (ponovljeno istraživanje) Pettit, Bates i Dodge (1997)* ispitivali su uticaj pozitivnog roditeljskog stila kod dece predškolskog uzrasta. Podržavajuće roditeljstvo bilo je povezano sa boljim prilagođavanjem kasnije u školi i manjim problemima u ponašanju. Štaviše, ovakvo roditeljstvo je zapravo ublažilo negativni uticaj faktora rizika kao što su siromaštvo, porodični stres i samohrano roditeljstvo na naknadne probleme u ponašanju dece. Ova i brojna druga istraživanja pokazuju da je odnos deteta i roditelja od presudne važnosti za razvoj ličnosti deteta i njegovu uspešnu socijalizaciju. Pozitivno roditeljstvo zasnovano je na učenjima razvojne psihologije i teoriji socijalnog učenja i oslanja se na stanovište da deca na svet dolaze sa osnovnim alatima i kapacitetima da ostvare svoj put optimalnog rasta i razvoja. Kada roditelji imaju neko znanje o razvoju deteta, posebno kada su svesni razvojnih prekretnica i razumeju šta stoji iza određenih ponašanja, oni bolje mogu da odgovore na izazove roditeljstva. Takvi roditelji preciznije određuju sposobnosti svog deteta, tolerantniji su i podržavaju veštine svoje dece. Oni reaguju na svoje dete i komuniciraju sa njim sa više emocionalne osetljivosti, a atmosferu karakteriše toplina i rasuđivanje. Povezuju se sa svojom decom i učvršćuju relacije kroz razgovor, čitanje ili pričanje priča. Oni, takođe, kreiraju optimalno i povoljn(ije)o okruženje za učenje tako što deci stavljaju na raspolaganje materijale prilagođene uzrastu i trenutnom nivou njihovog razvoja. Rezultat je da takva deca imaju bolja postignuća – poput boljih ocena u školi, većeg samopoštovanja, boljeg socijalnog funkcionisanja i manjih problema u ponašanju – jer imaju bolju emocionalnu i kontrolu ponašanja. Postoje brojni alati i strategije podržani naučnim istraživanjima koji su dostupni roditeljima. Ovi resursi pružaju informacije o uobičajenim izazovima koji su sastavni deo roditeljstva i prate različite etape razvoja deteta, a koje sasvim sigurno svaki roditelj prepoznaje. Na primer, na internet stranici UNICEF-a pozitivno-roditeljstvo može se pronaći video materijal koji se bavi ovom temom na interaktivan i razumljiv način.

*Pettit, Gregory S; Bates, John E; Dodge, Kenneth A. (1997) Supportive Parenting, Ecological Context, and Children’s Adjustment: A Seven-Year Longitudinal Study, Wiley

Milenka Matić

Milenka Matić

Završila studije pedagogije na Univerzitetu u Novom Sadu. Diplomski i master rad odbranila je na temama obrazovne i socijalne inkluzije dece u ranom uzrastu. Završila je tri godine edukacije transakciono-asimilativnog pristupa u psihoterapiji i u procesu je dalje edukacije. Trenutno radi u socijalnoj zaštiti na razvijanju usluga na lokalnom nivou. Saradnica je StartHub udruženja koje za cilj ima promociju mentalnog zdravlja, razvoja, edukacije, javnog zastupanja i unapređenja položaja ranjivih grupa u lokalnoj zajednici.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?