06.12.2020

Svi izazovi LGBTI zajednice u vreme Covid-19 pandemije

Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Ivona Živković

Pandemija Covid-19 u potpunosti je izmenila svakodnevni život ljudi širom sveta, a sa sobom je donela i brojne ekonomske, zdravstvene i druge izazove. Primetno je da populacije koje su bile ugrožene i ranjive  i pre izbijanja pandemije, posledice ovog stanja osećaju još intenzivnije i na više polja. Ovo se svakako odnosi i na LGBTI zajednicu čije su potrebe nedovoljno prepoznate i ne uzimaju se u obzir prilikom kreiranja državnih mera u borbi protiv pandemije Covid-19.

Istraživanja pokazuju da su pripadnici/ce LGBTI populacije tokom perioda pandemije posebno ranjivi, naročito oni koji imaju neko hronično oboljenje. Takođe, više su podložni tome da ukoliko se zaraze virusom imaju težu kliničku sliku, budući da su, zbog konstantnog stresa kojem su izloženi, podložniji hroničnim bolestima, anksioznosti i depresiji u odnosu na opštu populaciju. Treba imati u vidu i da su pripadnici LGBTI populacije u većem riziku da skliznu u siromaštvo, budući da su češće zaposleni na nestalnim, privremenim poslovima ili rade neprijavljeni.  Zbog toga, ova populacija se suočava sa višestrukim izazovima koje je od velike važnosti prepoznati na vreme, kako bi se preduzele potrebne mere u njihovim ublažavanjima.

Problemi i izazovi s kojima se suočava LGBTI populacija tokom Covid-19 pandemije

Pristup zdravstvenim uslugama u velikoj meri otežan je u postojećim okolnostima za sve, ali, kada je u pitanju LGBTI populacija, prisutna je i deprioritizacija određenih usluga, koje su manje dostupne u trenutnim okolnostima.  Takav je slučaj sa hormonskom terapijom i pregledima kod endokrinologa koji su nepohodni za transrodne osobe. Osim što je pristup ovim uslugama često otežan, gubitak posla u zemljama poput SAD-a nosi sa sobom i gubitak prava za zdravstvenu zaštitu.

Problem bezbednosti postaje takođe izražen. Izveštaji pokazuju da je u pojedinim zemljama došlo do povećanja transfobične i homofobične retorike. Tako su u Južnoj Koreji, u kojoj je već prisutna diskriminacija LGBTI zajednice, posle talasa otvaranja noćnih klubova krajem aprila i povećanja broja zaraženih, pripadnici LGBTI zajednice okarakterisani kao krivci za njeno širenje u gej noćnim klubovima. Osim toga, ova situacija dovela je u veoma nezavidan položaj sve one koji su bili u kontaktu sa zaraženim osobama, budući da im je ugrožena privatnost, što ih je izložilo riziku da porodica i poslodavac saznaju za njihov identitet, što može dovesti i do ozbiljnijih posledica kao što su odbacivanje od porodice i gubitak posla. Posebno se pogoršao položaj zajednice u onim sredinama u kojima je i pre izbijanja pandemije postojala kriminalizacija LGBTI populacije. Takođe, izveštaji pokazuju da je policija koristila direktive vezane za borbu protiv Covid-19 pandemije kako bi targetirala i napadala LGBTI ogranizacije i pojedince. Tako je policija u Ugandi optužila 20 LGBTI osoba za nepoštovanje pravila fizičkog distanciranja zbog opasnosti od širenja virusa, u čemu se, kako tvrde aktivisti, jasno može videti slučaj zloupotrebe novonametnutih ograničenja u cilju targetiranja LGBTI populacije. U nekim zemljama se LGBTI osobe okrivljuju za izbijanje pandemije, što pojačava već prisutnu diskriminaciju i govor mržnje. Tako je turski predsednik Erdogan javno podržao stav jednog sveštenika da „homoseksualnost pomaže širenje bolesti i zaslužna je za propadanje ove generacije”.

Pristup poslu i sredstvima za život je otežan za pripadnike LGBTI zajednice u ovom periodu nešto više u odnosu na opštu populaciju. Organizacija Human Rights Campaign Foundation (HRC) nedavno je objavila rezultate studije sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama, koji pokazuju pojačani ekonomski rizik kojem su izloženi pripadnici LGBTI zajednice. Podatak koji govori u prilog tome je da 40% pripadnika LGBTI zajednice radi u pet industrija koje su najviše pogođene pandemijom, u poređenju sa 22% heteroseksualnih ljudi. Nemogućnost zarade i obezbeđivanja sopstvenog životnog prostora nosi dodatne probleme, a to je veća zavisnost od nepodržavajućih članova porodice i porast nasilja i diskriminacije u kući.

Položaj LGBTI populacije u Srbiji tokom Covid-19 pandemije

Istraživanja pokazuju da se i u Srbiji položaj LGBTI populacije pogoršao usled izbijanja pandemije Covid-19. Udruženja Loud & Queer i Egal sprovela su početkom aprila istraživanje „Covid-19 i LGBTI zajednica u Srbiji“, koje je pokazalo da su problemi koji su identifikovani na svetskom nivou u velikoj meri prisutni i u našoj zemlji.

Prema podacima iz ovog istraživanja, veliki broj pripadnika LGBTI populacije suočio se sa gubitkom posla i prihoda, zbog čega su neki bili u nemogućnosti i da zadrže mesto stanovanja i bili su primorani da se vrate u primarne porodice, u kojima su neretko izloženi diskriminaciji i nasilju. Povratak u primarne porodice uticao je i na gubitak privatnosti i nemogućnost komuniciranja sa LGBTI zajednicom, a samim tim doveo i do osećaja izolacije koji je dalje nepovoljno uticao na mentalno zdravlje.

Posebno je zabrinjavajući podatak dat 1/5 ispitanika nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno potrebe za hranom, lekovima, odećom, obućom i slično. Uz veliki broj onih koji su izgubili posao ili životni prostor ili su u riziku da izgube u narednom periodu, govorimo o skoro jednoj četvrtini LGBTI osoba koji su u stanju urgentne potrebe za nekim oblikom finansijske i/ili materijalne podrške. Očekivano, pandemija je negativno uticala i na psihičko zdravlje, a osim toga, postojao je otežan pristup zdravstvenim uslugama, kao i nestašica lekova u nekim trenucima. Kvantitativni podaci ukazuju da je 20,8% imalo problem sa dostupnošću medikamenata, drugim oblicima dugotrajne terapije, kao i uslugama iz domena mentalnog zdravlja, dok čak 15,7% tvrdi da je imalo poteškoće i sa pronalaskom hronične terapije i sa zakazivanjem pregleda i kontrola. Trans osobe prijavljuju da su usluge Kabineta za transrodna stanja Kliničkog centra Srbije privremeno nedostupne, zatim se javljaju problemi pri zakazivanju i obavljanju redovnih kontrola, a nestašice lekova u apotekama uglavnom obuhvataju hormonsku terapiju, medikamente iz domena antidepresiva/antianksiolitika, lekova za HIV i AIDS i drugo.

Predstavnici organizacija civilnog društva koje sarađuju sa LGBTI zajednicom, gotovo jednoglasni su u stavu da je tokom vandrednog stanja bilo potrebno preduzeti posebne mere koje se odnose na LGBTI populaciju. Tokom pandemije u posebno teškom položaju našle su se trans osobe, kao i osobe sa hroničnim oboljenjima i HIV-om koje su imale otežan pristup lekovima i lekarima. Isto tako, bitno je istaći da je i mlada populacija iz studentskih domova, koja je morala da se vrati u manje sredine veoma ugrožena, kao i veliki deo LGBTI populacije koji je dobio otkaz i ostao bez prihoda.

S obzirom na to da svedočimo tome da je pandemija Covid-19 još uvek aktuelna i da ne možemo predvideti kada ce doći do stabilizacije situacije, važno je dugoročnije razmatrati potrebe LGBTI zajednice u Srbiji, kako bi se uspešnije prebrodio krizni period.

U narednom periodu posebno je važno da se pripadnicima LGBTI zajednice omogući nesmetan pristup zdravstvenim uslugama i lekovima, kao i da se pruži novčana pomoć najugroženijima. Takođe, kao prioritetno, postavlja se pitanje zapošljivosti LGBTI populacije. Ogranizacije civilnog društva skreću pažnju da je ova populacija i u redovnim okolnosima teže zapošljiva, dok je sada situacija dodatno otežana. Država bi trebalo da prepozna ovu populaciju kao teže zapošljivu, i pruži im podršku kroz neku vrstu programa inkluzivnog zapošljavanja. Aktivno podržavanje i izdvajanje sredstava za projekte organizacija civilnog društva koji će umanjiti negativne efekte pandemije na LGBTI zajednicu pokazali bi se kao izuzetno značajni.

Viktor Madrigal-Borloz, nezavisni stručnjak imenovan od strane UN za zaštitu od nasilja i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kazao je da će pandemija duboko uticati na lazbejke, homoseksualce, biseskualce, trans i rodno varijantne osobe koji su „nesrazmerno zastupljeni u redovima siromašnih, beskućnika i onih koji nemaju zdravstvenu zaštitu, pa ukoliko ne preduzmemo hitne mere, uticaj će se osećati generacijama”. Polazeći od saznanja koja su prikupljena na terenu, od izuzetne važnosti je da države, a među njima i Srbija, u narednom periodu uvedu mere koje će pomoći ovoj ranjivoj populaciji da lakše prebrodi krizu.

***

Ivona ŽivkovićIvona Živković je stažistkinja u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Diplomirala je na odseku za sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Predavala je u školi i bila angažovana kao istraživačica u GfK i Ipsos Strategic Marketing.

 

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?