27.08.2020

Tematska nastava u neposrednom okruženju

SIPRU_BLogObrazovanje ne treba da bude mehanički sistem koji funkcioniše po principima naredbi koje daje nastavnik/ca i primene usvojenih naredbi, već obrazovanje treba da prati osnovne procese samostalnog zaključivanja, prirodne faze razvoja i napretka kod nastavnika/ca i učenika/ca. Radoznalost je motor dostignuća, a deca spontano i srećno uče ako se zainteresuju. Za to je potrebno da se nastavnik/ca potrudi i podstakne, pre svega, svoju kreativnost i individualnost.

Mnogi smatraju da je uvođenje projektne nastave u obrazovni sistem skorijeg datuma i da je povezano sa novim tehnologijama. Međutim, 30-tih godina prošlog veka u obrazovnu praksu uvodi se projektna nastava koju alternativno nazivaju i obrazovanje iskustvom, a cilj je bio da se u tradicionalnu nastavu uvedu istraživačke metode i da se na taj način poveća aktivnost učenika/ca. Problemski orjentisan proces nastave koji prati logiku razvija interdisciplinarno istraživanje tokom rada i rešava otvorene probleme kroz igru. Tako se povezivanjem projektnog oblika nastave sa tematskom nastavom realizuje obrazovanje iskustvom koje učenici stiču u neposrednom radu.

Tematska nastava podrazumeva sadržaje različitih disciplina organizovane u logičke celine oko jednog problema ili teme, u funkciji višestranog rasvetljavanja problema koje se istražuje. U našem slučaju, reč je o – analizi vode. Časovi su organizovani za učenike/ce uzrasta petog i osmog razreda. Nastavnice su pratile nastavni proces i pomagale u razvoju veza između mlađih i starijih učenika/ca, gde su stariji učenici/ce bili u ulozi nastavnika. Takođe, učenici/ce koji imaju teškoće u učenju bili su uključeni u ove aktivnosti, uz podršku drugova i drugarica tokom radionica.

U nastavku vam predstavljamo časove koje su realizovle nastavnica hemije Slađana Jović i nastavnica geografije Bojana Mitrićeski Anđelković, kao tematsku nastavu u okviru nekoliko predmeta: hemija, geografija i biologija.

Ideja da radimo analizu vode javila se kod samih učenika i učenica. U okviru časa geografije obrađivana je tema o zaštiti životne sredine. Kako bismo bolje upoznali floru i faunu okeana, dogovorili smo se da organizujemo izložbu fotografija pod vodom. Učenici/ce su odabrali fotografije po ličnom izboru o živom svetu koji su izučavali na časovima biologije i pripremili ih za podvodnu izložbu. Fotografije su odabrali sami, upakovali ih u prozirnu foliju i vakumirali kako bi bile izložene u vodi. Kako bismo na najbolji način upoznali podvodni svet, posetili smo lokalni bazen i uz pomoć instruktora renjenja zajedno zaronili u galeriju podvodnih fotografija morskog, rečnog i jezerskog biljnog i životinjskog sveta, koje su učenici videli u prirodnoj sredini – u vodi. Fotografije su podeljene prema vrsti vodenog  staništa u grupe i tako postavljene uz zidove unutrašnjosti bazena da čine celine. Instruktori su vršili obuku ronjenja u bazenu gde su sa učenicima posmatrali fotografije. Saradnja škole sa ronilačkim klubom tekla je tokom cele godine kroz različite aktivnosti. Bazen je omogućio učenicima neposredan osećaj drugačijeg prostora za život i uvid u različita okruženja koja naša planeta omogućava raznim biljkama i životinjama.

Interesovanje učenika/ca za ovaj oblik neposredne nastave u okruženju van učionice, bio je izarazito motivišući, a učenici sa teškoćama u učenju pokazali su veliko interesovanje da se uključe. Zapazili smo da su se osetili osnaženo, jer su prepoznali da imaju iste strahove kao i ostala deca iz grupe, da dele iste potrebe, što ih je dodatno na pozitivan način povezalo sa vršnjacima i vršnjakinjama. Oni su pristupili analizi podvodnih fotografija na isti način kao i ostala deca. Prepoznali su meduze, morske zvezde, korale, alge, različite vrste riba i rakova sa našeg rečnog područja, biljke koje rastu u okolini Oblačinskog jezera u blizini našeg grada i dr. Naučili su prve tehnike ronjenja i disanja uz pomoć boce sa kiseonikom i osetili su slobodu u koordinaciji pokreta koju voda dozvoljava. Posle ove aktivnosti, na redovnom času  povela se diskusija šta će biti sa florom i faunom ukoliko nastavimo da zagađujemo planetu, ali i kakvu zapravo vodu pijemo. Tako se nametnula tema i zadatak  da izvršimo analizu vode.

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Nastavni proces podrazumevao je postavljanje hipoteze koliko je kisela voda koju pijemo u odnosu na druge vrste voda koje su u okruženju: kišnicu, rečnu vodu i izvorsku vodu koju je moguće naći u određenim krajevima našeg geografskog područja, ali i kako kiselost utiče na zdravlje ljudi. Nastavak rada je proširio saznanja učenika/ca o određivanju kiselosti i baznosti supstanci, koja vrednost kiselosti ili baznosti je odgovarajuća za ljudski organizam i kako se to određuje pomoću prirodnih supstanci ili pomoću uređaja za merenje kiselosti. Ovaj deo nastave proširio je saznanja  učenika/ca o vrstama voda koje su učenici/ce uzorkovali, koje su odlike tih voda i kako su klasifikovane prema poreklu. Analiza geografskog porekla vode i kiselosti  ukazala je i na razliku u živom svetu koje prati  različite lokalitete.

Proces nastave tekao je tako da smo se podelili u grupe i svaka je dobila istraživačke zadatake prema svojim afinitetima. Prva grupa je uzorkovala vodu sa različitih lokaliteta. Oni su izabrali da rade na terenu i da istraže vrste voda u našem kraju prema geografskom poreklu, pa su uzorkovali rečnu vodu, kišnicu, izvorsku vodu i vodu sa česme. Učenici/ce sa teškoćama u radu odabrali su da donesu vodu iz svog okruženja i uz pomoć roditelja su uzorke pribavili i doneli u školu gde smo ih analizirali. Roditelji su pružili podršku tokom uzorkovanja, a organizovanjem u grupama pokazao se visok stepen saradnje i komunikacije.

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Druga grupa merila je kiselost uzoraka voda i upoređivala podatke dobijene radom sa rH-metrom u odnosu na promene boja pri radu sa rastvorom kupusa. U ovoj grupi je kod učenika sa teškoćama izazov bio fokusirati pažnju i pospešiti koncentraciju prilikom rada. Upotreba aparata za merenje kiselosti podrazumevala je povezivanje brojeva sa displeja i skale kiselosti. Prilikom promene boje rastvora u epruvetama kod upotrebe rastvora kupusa, koji reaguje na različite sredine drugačijom bojom, učenici/ce sa teškoćama u radu uspešno su prepoznali vrednosti kiselog ili baznog rastvora kad su upoređivali dobijene boje rastvora sa slikama u tabelama za upoređivanje.

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Treća grupa izabrala je da radi prečišćavanje vode. Napravili su filter od prirodnih materijala koji su dostupni u našem okruženju i filtrirali vodu.

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Tematska nastava u neposrednom okruženju

Učenici sa teškoćama u učenju vršili su filtriranje vode određenim priborom i supstancama, a tokom tog procesa imali su podršku svojih drugova i drugarica. Njihovi roditelji pomogli su da se u školu donese potreban materijal za izradu filtera i bili su podrška grupi tokom rada. Ovo je bio dobar primer uključivanja roditelja u proces praktične nastave. Učenici/ce su pokazali izuzetno veliko interesovanje za praktični rad sa supstancama i materijalima i razvijali svoje manuelne veštine u saradnji sa vršnjacima iz grupe.

Nakon rada, sve grupe su izvele zaključke i odgovorile na postavljene hipoteze – pitanja koja voda je kisela i koliko, zašto su neke vode kiselije od  drugih, koja od tih voda je dobra za piće. Deca su pripremila tabele u kojima se vide razlike u kiselosti voda u odnosu na njihov geografski položaj i poreklo. Zagađenje vode je posmatrano kao problem koji možemo da rešimo pre svega edukacijom o postojećim merama zaštite voda. Pored toga, učenici/ce su se upoznali sa načinima prečišćavanja kisele i zagađene vode i njenim pretvaranjem u tehnički upotrebljivu.

Tabela evaluacije opisane nastave pokazuje da su učenici/e koja su učestvovali u  nastavnom procesu na ovaj način dobili bolje ocene krajem polugodišta u poređenju sa prvim tromesečjem iz sva tri predmeta, a primećeno je veće interesovanje za prirodne nauke. Učenici/ce sa teškoćama u učenju pokazali su interesovanje za različite teme iz oblasti prirodnih nauka i vršili samostalna istraživanja uz pomoć interneta i kroz razgovor sa ukućanima, vršnjacima i drugim osobama u svom neposrednom okruženju. Primetno je da su aktivnosti van učionice uticale na povećanu koncetraciju učenika, jaku motivisanost da fokusiraju svoju pažnju na određenu temu duže vreme, što je jedan od izazova na redovnoj nastavi u učionici. Hiperaktivnost kod nekih učenika usmerena je u pravcu razvijanja manuelnih aktivnosti i veština i na pozitivan način je uticala na proces pravilnog rasuđivanja i zaključivanja kod svih, a posebno kod dece sa nedostatkom pažnje. Fokus nastave usmeren je na povezivanje nastavnih sadržaja sa životom.

Kao nastavnici/ce uvek treba da budemo spremni/e na kreativan pristup radu koji podrazumeva povezivanje tema koje su planirane nastavnim programom sa prikazom u realnom okruženju, jer to može olakšati proces usvajanja znanja i razvijanje različitih veština kod učenika sa teškoćama u razvoju, odnosno da shvate, odrede i prepoznaju pojmove i pojave iz svoje okoline. Kroz ovakav struktuiran individualizovan pristup u radu, oni mogu da usmere svoju pažnju na osnaživanje svojih mogućnosti, kao i da ravnopravno učestvuju u izgradnji i razvoju naše zajednice.

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović

Bojana Mitrićeski Anđelković je nastavnica geografije u osnovnoj školi i velika ljubiteljka prirode. Sertifikovana nastavnica National Geographic, Microsoft inovativni nastavnik (MIE Expert), Scientix ambasadorka za Srbiju, naučna zajednica za unapređivanje STEM obrazovanja u Evropi, i EDU ARTIC ambasadorka. Dobitnica više priznanja na nacionalnom i evropskom nivou za svoje časove, projekte i način rada. Prezentovala i vodila radionice u Srbiji i Evropi - primeri dobre prakse i upotreba digitalne tehnologije u nastavi. Koordinatorka tima za inkluzivno obrazovanje i stručno lice za pripremu stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika (ZUOV). Slađana Jović zaposlena je u gimnaziji “Svetozar Marković“ i OŠ “Kralj Petar I” u Nišu gde predaje hemiju u projektu dvojezične nastave i u nastavi po programu internacionalne mature IB program. Vodila je radionice sa temom digitalnilnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Sertifikovani je trener za projekat "Škole za 21. vek" Britanskog saveta u Srbiji i spoljna je saradnica Zavoda za vrednovanje obrazovanja.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?