07.07.2020

Humano društvo po meri čoveka

Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju femicida. Uprkos naporima države da se sistem unapredi i obuči što veći broj profesionalaca, da se senzitiviše javnost, donesu zakoni koji će regulisati postupanja, demorališu nas brojke koje kažu da je u poslednjih 10 godina od femicida stradalo više od 350 žena. Podaci nam ukazuju da 2/3 žena nije potražilo pomoć institucija. Zašto? Zbog straha od partnera, od ponovljenog nasilja, ekonomske i psihološke zavisnosti, straha da im se neće poverovati, zbog dugogodišnjeg nasilja, nepoverenja u institucije. A trećina koja se obratila za pomoć, takođe su ubijene.

Koliko je sistem sposoban i spreman da uči na podacima?

Unapređenje socijalnih usluga umnogome zavisi od mere u kojoj je sistem zainteresovan da uči i menja se u skladu sa potrebama svojih korisnika. Ali ovde nije reč samo o usluzi iz sistema socijalne zaštite, ovde je reč doslovno – o životima.

Sistem treba da počne da uči na svojim greškama. Da li smo nešto naučili za vreme Covid-19? Neposredno pre vanrednog stanja preduzeti su inicijalni koraci. Započeto je istraživanje o položaju i kapacitetima sigurnih kuća, po prvi put je uspostavljen peer to peer dijalog na nacionalnom nivou, po prvi put se razgovaralo o problemima u funkcionisanju i prioritetima. Urađeno je anketiranje 14 predstavnika sigurnih kuća. Utvrđeno je da postoji veliki prostor za unapređenje usluge koju pružaju sigurne kuće. Formirana je mreža sigurnih kuća koja je uspešno zastupala svoje ideje na nacionalnom nivou. Prvi rezultati su usledili već nakon sastanaka sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost. Mapiran je put za licenciranje usluge i opredeljena su sredstva za unapređenje fizičke pristupačnosti naših objekata za osobe sa invaliditetom i korisnice i decu koja se otežano kreću.

Ko je idealna žrtva nasilja?

Baš ta žena iz sigurne kuće koja izlazi iz sistema i nema alternativu. Ona koja je emotivno i ekonomski ucenjena, sa decom, bez kvalifikacija usled dugogodišnje neaktivnosti na tržištu rada, bez posla. Sistem ju je privremeno zbrinuo i bezbednosno izolovao od nasilnika, ali ju je nakon izlaska iz sigurne kuće pustio „na ulicu” i nije je ekonomski osamostalio da ne mora da donosi više iznuđene odluke. Alarmantni su podaci o broju povratnica na uslugu sigurnih kuća (oko 15%), kao i broj povratnica nasilniku (oko 30%). Zašto? Zato što nema alternativu, zato što nema poverenja u sistem. Sistem nije uspeo do kraja da integriše žrtve nasilja.

Usluge sigurnih kuća nisu običan socijalni servis. Ovde govorimo o životima žena.

Moramo da naučimo da učimo i da se stalno unapređujemo.

Pored psihološkog i savetodavnog rada, kao i pravne pomoći koje žrtve nasilja dobijaju u sigurnim kućama, nedostaju specijalizovani programi ekonomskog osnaživanja usklađeni sa individualnim potrebama korisnica i prilagođeni uslovima tržišta rada i lokalnoj privredi. Time bi se dužina boravka žrtava u sigurnim kućama smanjila, država bi uštedela na smeštaju s jedne strane, a sa druge bi dobila društveno aktivne jedinke, osposobljene za život bez nasilja i iznuđenih odluka. Boravak u sigurnoj kući nepotrebno je dugačak i u velikoj meri je posledica nepostojanja adekvatnih programa za ekonomsko osamostaljivanje žrtvava nasilja. Duži boravak korisnica od potrebnog poskupljuje uslugu i dodatno pojačava efekte sagorelosti stručnog i pomoćnog osoblja.

Da li smo spremni da se menjamo?

Možda je sistem glomazan, spor, pun birokratskih elemenata, ali na nama je da insistiramo na njegovom unapređenju. Upravo na tom insistiranju umrežili smo se, zastupali ideje i verujemo u dobre inicijative u korist žrtava nasilja. Potrebne su konstantne kampanje na nacionalnom nivou kako bi se otklonile duboko ukorenjene predrasude. Jer, ovde je reč o životima, životima nečijih majki, sestara, kćerki. Odgovornost je na svima nama!

Tamara Savović

Tamara Savović

Tamara Savović je rođena 1982. godine u Zrenjaninu. Višu školu za obrazovanje vaspitača završila je u Subotici, zatim Pedagoški fakultet u Somboru, master studije na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu za kulturu i medije, smer - komunikološke nauke. Zaposlena je na poziciji rukovoditeljke Sigurne kuće grada Sombora. U svom radu se zalaže za: borbu protiv nasilja nad ženama, žensko liderstvo, rodnu ravnopravnost, ekonomsko osnaživanje žena i socijalno preduzetništvo.

  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?