23.06.2020

Deca u doba COVID-19 ili kako da isključeni ne budu još isključeniji?

Pandemija virusom COVID-19 uzdrmala je planetu na mnogo načina, među kojima je prvi zdravstveni aspekt. Dok se o dalekosežnim posledicama diskutuje, analizom društvenih promena u vreme pandemije – vidljivo je da su deca skrajnuta iz žiže interesovanja. Razlozi za to se samo delimično kriju u tome što na sreću nisu podložna visokom riziku od oboljevanja od COVID-19, ali i zato što problemi sa kojima se deca sreću ponovo nisu na vrhu prioriteta ili se njima manje bavimo, pa su i manje vidljivi. Manje bitni – svakako nisu.

Isključivanje dece u svakom vremenu i situaciji prepoznaje se u okoštaloj floskuli: Reći će ti se kad porasteš. Ona je opis društvenog konsenzusa u kome biti dete znači i biti isključen iz važnih pitanja koje su odrasli prećutno obeležili oznakom rezervisano za odrasle. Ovaj model u kome počinješ da se pitaš kada odrasteš sporo se menja i u našem društvu. Politike za decu i dalje retko i na nivou incidenta uključuju decu, a čini se da i vladin i nevladin sektor prečesto sebi daje za pravo da kroji sudbinu dece, bez da suštinski poznaje i uvažava njihova mišljenja, stavove i osećanja. Participacija dece još uvek se meša sa dekorativnom ulogom – kada je njihova prisutnost samo fizička ili simbolička, bez suštinske uključenosti.

Već površnom analizom postaje jasno da isključenost nije fenomen za koji je u društvu odgovorna isključivo vlada, već da decu izoluju i porodica, mediji, civilno društvo, pa i druga deca. Decu smatramo isključenom ne samo kada su izložena neodgovarajućim okruženjem koje ih neće zaštititi od nasilja, zloupotrebe i eksploatacije, već i onda kada nemaju pristup osnovnim dobrima i uslugama i tako im se osujećuje mogućnost da u budućnosti ravnopravno participiraju u društvenim procesima.

Između potreba i mogućnosti: preporuke i realnost

Komitet za prava deteta je već početkom aprila izrazio zabrinutost zbog položaja dece u celom svetu, a posebno ugrožene dece, zbog efekata pandemije COVID-19, a istakli su da pandemija na mnogu decu ostavlja jake fizičke, emocionalne i psihičke negativne posledice, posebno u državama koje su proglasile vanredno stanje i uvele zabrane kretanja. Komitet je pozvao države da prilikom preduzimanja mera za suzbijanje zdravstvene pretnje koju donosi pandemija poštuju prava deteta predloženim merama.[1]

Kada su deca u pitanju, u našoj zemlji su se na terenu, uprkos zalaganju da se spreči širenje infekcije, pojavili i razni izazovi: od činjenice da deca nisu obuhvaćena vanrednim merama finansijske podrške građanima, preko nemogućnosti poštovanja preporučenih zdravstvenih mera za decu koja žive u nehigijenskim divljim naseljima bez vode i struje, do toga da je online obrazovanje u Srbiji koje se odvija preko kanala Radio-televizije Srbije (RTS) i internet platformi za učenje, i uz pokušaje obezbeđivanja alternativnih rešenja, određene grupe dece isključilo iz obrazovnog procesa.

Što se obrazovanja tiče, izvesno je da je siromašnoj deci (koja žive u nehigijenskim naseljima bez struje, deci bez računara i pametnih telefona, TV prijemnika, bez interneta itd…) pristup online učenju nemoguć. Problemi su se pojavili i u porodicama u kojima ima više dece nego uređaja preko kojih bi nastavu pratili i sa nastavnicima komunicirali, kao i ukoliko roditelji nemaju kapacitete da deci pomognu pri učenju. Činjenica je da deca ni na jedan način nisu bila uključena u bilo kakvo istraživanje koje bi dovelo do najuspešnijeg modela rešavanja ovog pitanja.

U posebno komplikovanoj situaciji našla su se deca sa smetnjama u razvoju i njihovi roditelji/staratelji, što zbog specifičnih potreba, što zbog kašnjenja preciziranja mera u okviru vanrednog stanja koje su jasno definisale ostvarivanje potreba, poput slobode kretanja, na primer. Kada je u pitanju obrazovanje, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zahtevalo je da škole organizuju online nastavu i po individualnom obrazovno planu (IOP), ali je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije[2] pokazalo da je od 98 roditelja i staratelja koji su odgovorili na CINS-ov upitnik, svaki sedmi naveo da se nastava po IOP-u uopšte nije sprovodila u vreme vanrednog stanja. Umesto toga, neki su materijale za rad sa decom ili savete dobijali od udruženja, ličnih pratilaca ili defektologa. Većina škola koje su decu ostavile bez IOP-a za to nije dala jasno obrazloženje.

Tokom aprila su i ekspertkinje UN za ljudska prava uputile apel državama da pojačaju mere zaštite, upozorivši da su za vreme epidemije COVID-19 deca podložnija nasilju, trgovini ljudima, seksualnom nasilju i eksploataciji. Apelovale su na vlade da se postaraju da službe zaštite dece i unutrašnjih poslova budu na raspolaganju i pristupačne svoj deci, uključujući besplatne SOS telefone i SMS servise dostupne 24 sata, službe za psihološku i socijalnu podršku na daljinu i mobilna prihvatilišta za maloletna lica. „Tamo gde ne postoje te službe od vitalnog značaja, žrtve su primorane da trpe zlostavljanje i nasilje upravo od onih koji se staraju o njima ili od najbližih ljudi od poverenja…“, naglasile su.[3]

Iako još uvek ne postoje merljivi podaci o nasilju nad decom u uslovima pandemije u Srbiji, primetno je da nisu uspostavljene savetodavne psihosocijalne online usluge za decu dostupne 24 časa, koje ni u redovnim okolnostima nisu apsolutno održive i oslonjene su na civilno društvo. Iako je u periodu vanrednog stanja zabeleženo skoro 50 odsto manje zvaničnih prijava nasilja nad ženama i decom policiji, istovremeno je bilo tri do pet puta više poziva nego inače putem SOS telefona i nevladinim organizacijama, a svi SOS telefoni u Srbiji imali su povećan broj poziva noću.

Mentalno zdravlje dece u uslovima izolacije i izloženosti strahu od nepoznatog posebno je važna tema. Iako je bilo izvora koji su decu na primeren i prilagođen način informisali o pandemiji (poput UNICEF-a i SZO), procenjuje se da su deca unutar porodica preko sredstava javnog informisanja i interneta bila izložena i štetnim i uznemirujućim informacija. Jedna od njih je da su u medijima deca nazivana opasnim prenosiocima što svakako može biti zbunjujuće i nepodsticajno za dete.  Psiholozi savetuju da decu ne treba isključivati, već primereno uzrastu i zrelosti informisati o situaciji, a tinejdžere treba tretirati ravnim sebi i kao osobe koje svojim odgovornim ponašanjem mogu da spreče dalje širenje infekcije.

Deca uplašena i izolovana, a žele da budu uključena

Što se tiče prenošenja glasa dece i njihovog uključivanja, internacionalna organizacija World Vision upravo je objavila rezultate istraživanja Glas dece u vreme COVID-19 sprovedenog u martu i aprilu. Istraživanje je uključilo 101 dete iz 13 država, online anketom. Vodila su ga dva odrasla istraživača i 12 mladih lidera starih od 13 do 18 godina i imalo je tri težišta: kako se deci promenio život, kako da deca ostanu sigurna, ali mobilisana protiv infekcije COVID-19 i šta deca očekuju kao dalje korake.

Istraživanje je pokazalo da su sva deca izdvojila tri bitna faktora koja su se promenila za vreme pandemije: prekid redovnog školovanja, emocionalni stres izazvan prvenstveno potrebom za socijalnom distancom i porast siromaštva. Čak 71 odsto dece je izjavilo da se osećalo izolovano i usamljeno, a 91 odsto se susrelo sa uznemirujućim osećanjima kao što su: bes, anksioznost i strah od dugoročne izolacije. Istovremeno, sva deca su izrazila želju da budu uključena u proces borbe sa pandemijom, koristeći sve dostupne kanale online edukacije i uticaja kroz vršnjačku podršku. World Vision se na osnovu nalaza istraživanja obratio vladama država, Ujedinjenim nacijama, internacionalnoj zajednici i civilnom društvu sa preporukama.[4]

U našoj zemlji je Mreža organizacija za decu Srbije – MODS, uz podršku svojih članica, sprovela istraživanje Biti dete za vreme pandemije COVID-19[5]. U istraživanju je učestvovalo 1571 dete od 5 do 18 godina, preko onlajn upitnika. Tokom izrade upitnika konsultovana je grupa dece aktivista iz organizacije Prijatelji dece Srbije. Neki od nalaza istraživanja su: Deca koja imaju porodično okruženje koje je više podržavajuće bolje se prilagođavaju na krizu i vanredno stanje; Većina dece je za virus saznala preko televizije ili interneta, samo petina od roditelja; Na prvom mestu deca se brinu za zdravlje bliskih osoba, članova porodica, ali i drugih ljudi, uključujući brigu o tome da neko od njih može umreti; Određeni procenat dece postavlja egzistencijalna pitanja (da li će porodica imati dovoljno novca i hrane i boje se mogućnosti dodatnog ograničavanja slobode i novih zabrana kretanja); Deca svoje brige najčešće dele sa roditeljima, zatim drugarima i drugim članovima porodice, i na kraju sa nastavnicima; Najveći broj dece (83.3%) izjavilo je da nema problema sa onlajn nastavom; Čak 14.7% dece nema pristup računaru.

Pandemija COVID-19 za ceo svet je novo iskustvo, čije se posledice tek analiziraju, a nanete štete otklanjaju. Kada su u pitanju deca, neophodno je da svaka država razvije smernice za podršku deci u sličnim situacijama i što je izuzetno važno – u izboru rešenja ne zaobiđe da pita decu šta ona misle o tome. Samo na taj način može se doneti trajna promena da već isključeni ne budu još više isključeni, što se posebno odražava na decu iz najosetljivijih grupa – decu sa smetnjama u razvoju, romsku i decu u uličnoj situaciji, decu iz jednoroditeljskih porodica i porodica bez prihoda, decu migrante i dr.

Vlada Republike Srbije upravo je usvojila Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine sa dvogodišnjim akcionim planom, za koju se nadamo da će unaprediti položaj dece. Ipak, u Planu rada Vlade Republike Srbije za 2020. nije predviđeno da se među aktima koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini nađe i Predlog zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, što su predviđali planovi za prethodne dve godine. Uzimam sebi za pravo da kažem da je to neophodan korak da se tretman dece u našem društvu, kao i njihova puna uključenost u društvo trajno i sistemski unapredi. Ostaje potreba, a i nada da će se ovo, a u interesu svakog našeg deteta, promeniti. Pre nekog sledećeg planetarnog izazova.

—————
[1] https://tbinternet.ohchr.org/Treaties/CRC/Shared%20Documents/1_Global/INT_CRC_STA_9095_E.pdf
[2] https://www.cins.rs/pojedina-deca-sa-poteskocama-u-ucenju-ostala-bez-nastave-tokom-korone/
[3] https://news.un.org/en/story/2020/04/1061282, https://news.un.org/en/story/2020/05/1063342
[4] https://www.worldvision.ch/fileadmin/downloads/Publikationen/WV_report_childrens_voices_in_times_of_COVID-19_Final.pdf
[5] http://zadecu.org/wp-content/uploads/2020/04/Analiza_biti_dete_cov_19.pdf

Iva Eraković

Iva Eraković

Ja sam Iva Eraković, rođena sam 1973. u Beogradu. Diplomirala sam novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka. Važan deo svog profesionalnog života provela sam u medijima kao novinarka i urednica. Od 2011. godine izvršna sam direktorka organizacije Prijatelji dece Srbije. Verujem u društvenu promenu kroz lični angažman na pomeranju granica, kretanju i razmeni, a ulaganje u decu i mlade smatram esencijom pravednog društva. Uživam u pisanju i muzici. Mama sam tri ćerke, Srne, Mile i Lane.

  1. Ljiljana Ostojic (Odgovori)

    Bravo, svako ko ima dete, svoje, ili u porodici, kod dragih prijatelja… treba ovo da procita i osvesti kako se ponasati. I kako reagovati u situaciji pandemije koja nas sve okruzuje i zadire u sve pore nasih zivota!
    Ljiljana

    on Tuesday 23, 2020
  2. Jelena (Odgovori)

    Tek kada pročitaš ovakav tekst, shvatiš koliko smo decu skrajnuli i da kao roditelji, prosvetari i svi koji sa decom živimo i radimo ne shvatamo koliko je važno da ih pitamo šta im treba i šta žele. Malo me i rastužilo, ali i osvestilo, puna nam usta dece, a u realnosti ih ne poštujemo kako bi trebalo ili ih doživljavamo ispod sebe.
    Nisam videla na jednom mestu ovakvu analiizu položaja dece u pandemiji. Pozdravljam ovakve teme i očekujem ih više na vašem blogu, a i od autorke.

    on Tuesday 23, 2020
    • Iva Eraković
      Iva Eraković (Odgovori)

      Draga Jelena, slažem se da bi deca u svakom trenutku trebala da budu u povoljnijem položaju. Srećna sam što sam važan deo svog profesionalnog života posvetila deci , njihovoj zaštiti i promociji dečjih prava. Biće još tekstova i na ovu temu!

      on Tuesday 23, 2020
  3. Olja Palić (Odgovori)

    Sada kada počinje školska godina, vaš tekst postaje jako aktuelan! Šta će biti sa siromašnom decom? Ko će im obezbediti maske ako idu u školu, a kako im obezbediti sredstva da mogu da prate online? Deca sa smetnjaman, kako im objasniti da mora da nose masku?
    Decom se bavimo ad hoc, na oruk, bez plana. A najveći teret i odgovornost prebacuje se na roditelje.

    on Tuesday 23, 2020
    • Iva Eraković
      Iva Eraković (Odgovori)

      Draga Olja, nisam sigurna da mogu da Vam dam odgovor na ova složena pitanja – izazov pandemije najviše pogađa najosetljivije. Deca svakako to jesu, a ona iz ranjivih grupa – posebno. Država će hitno i u hodu morati da osmisli mehanizme za efikasniju i uspešniju podršku, uključujući materijalnu, savetodavnu, logističku… U tome roditelji jesu prirodni partneri, ali im je takođe potrebna svaka podrška.

      on Tuesday 23, 2020