Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch

Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch

Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog srčanog oboljenja, odlučili su da im životna misija postane pronalaženje rešenja koje bi predviđalo srčane udare.

Priča o programu Heartstrings počinje velikim gubitkom.

Alen i Maks Mohamadi, braća inženjeri iz Stokholma, pre sedam godina su bili na porodičnoj proslavi rođendana svog rođaka. Usred proslave, njihova baka je doživela iznenadni srčani udar i umrla.

„Da li možete da zamislite? Proslava se pretvorila u sahranu“, kaže Maks. „Imala je 63 godine. Nije imala višak kilograma. U životu nije zapalila cigaretu. Nije postojao nikakav spoljašnji znak da je imala neki problem.“

Za Alena i Maksa, njihova velika tuga bila je njihova polazna tačka. Želeli su da saznaju da li postoji šansa da se tako nešto dogodi i njihovim roditeljima. Tako su počeli da istražuju kako doktori procenjuju zdravlje srca. Bili su iznenađeni onim što su otkrili.

„Srčana oboljenja su broj jedan na listi uzroka smrti širom sveta. Od ove vrste oboljenja umre jedna osoba svake dve sekunde“, rekao je Alen. „Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od kardiovaskularnih oboljenja umre više od 17 miliona ljudi godišnje. Međutim, u mnogim slučajevima nije bolest ta koja dovede do smrtnog ishoda, već to što je kasno otkrivena.“

Iz ove lične tragedije rodilo se brzorazvijajuće zdravstveno preduzeće, koje se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa zvanog Heartstrings koji su napravila braća i kojim upravlja zaštićena tehnika veštačke inteligencije.

Osvajanje srca investitora

Heartstrings je privukao pažnju investitora i dao nadu mnogima u zdravstvenoj industriji.

Braća su 2017. godine pobedila na godišnjem Turniru socijalnih inovacija koji organizuje Institut Evropske investicione banke. Našli su se, takođe, na listi 30 najuticajnijih socijalnih preduzetnika magazina Forbs, kao i na prestižnoj listi „Forbsovih 30 ispod 30“. Pored toga, pobedili su na takmičenju za startap preduzeća koje finansira švedska telekomunikaciona kompanija Tele2. Na ovom takmičenju je učestvovalo 4.300 startap kompanija, a oni su osvojili novčanu nagradu od milion švedskih kruna (oko 100 hiljada evra) i moderni kancelarijski prostor u Sodermalmu, popularnom kraju Stokholma, koji je opremljen najmodernijom rasvetom punog spektra, opremom za vežbanje i stolicama koje su namerno dizajnirane tako da postaju veoma neudobne ako se na njima sedi duže od 15 minuta (i na taj način podstiču stajanje i kretanje).

Pre nagrada i priznanja, Alen i Maks su veoma teško uspevali da pronađu bilo koga ko bi verovao u njihove ideje.

Maks kaže da većina ljudi sazna da ima probleme sa srcem tek kada ode kod lekara, a pošto doživi neke od simptoma kao što su bol u grudima ili nedostatak vazduha. Ovi simptomi, međutim, mogu da budu povezani sa mnogim drugim oboljenjima; na ovaj način se hiljade kliničkih sati gubi na dijagnostikovanje pacijenata koji veoma moguće nemaju probleme sa srcem, dok se kod čak milijardu ljudi razvijaju srčana oboljenja, a da oni to i ne primećuju.

Inženjerski pristup

„U početku i neko vreme posle toga, nismo razmišljali o tome da ovo pretvorimo u posao, samo smo želeli da nađemo rešenje“, kaže Maks.

Problemu su pristupili kao inženjeri, a ne kao lekari.

Heartstrings se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa ©Chris Welsch

Heartstrings se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa ©Chris Welsch

„Naša kompanija je izgrađena na osnovama inženjerskog načina razmišljanja“, kaže Maks. Alen na to dodaje: „Inženjeri posmatraju sisteme i njihove komponente. Ako jedna komponenta ne radi kako treba, to će uticati na delovanje celog sistema. Ljudsko telo je takođe sistem, a svaki organ je jedna njegova komponenta. To nas je navelo da pomislimo da bismo posmatranjem određenih povezanih parametara mogli da vidimo da li bi srčana oboljenja mogla da se otkriju u ranijim fazama.“

Koristeći skup različitih podataka – od ličnih i demografskih, do geografskih i medicinskih, koje su od pacijenata prikupljale medicinske sestre i lekari – koristeći veštačku inteligenciju braća su kreirala algoritam, koji bi sa zadovoljavajućom sigurnošću mogao da ukaže na to da li je ova važna komponenta (srce) sistema (telo) u opasnosti.

U tom trenutku su shvatili da su došli na ideju koja bi mogla da ima značajan uticaj na društvo, ideju koja bi spašavala živote, štedela dragoceno vreme lekarima, štedela novac i doprinela tome da više bolničkih kreveta bude slobodno, smanjila troškove za sve (pacijente, osiguravajuće kompanije, lokalne samouprave), a uz sve to predstavljala održiv poslovni model.

Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch

Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch

Francuska dizajnerka proizvodi svetlo bez električne energije

Dok je tokom 2013. godine Sandra Rej bila na studijama industrijskog dizajna, odgledala je emisiju o organizmima koji žive na velikim morskim dubinama i koji na jednom od najmračnijih mesta na planeti proizvode sopstveno svetlo. Lignje, meduze, ribe i planktoni koriste bioluminiscenciju za komunikaciju, kamuflažu, kao i za lov. To je podvodni lajt-šou koji mali broj ljudi ima prilike da vidi.

U to vreme je radila na svojoj master diplomi u Strate školi za dizajn (Strate École de Design) u Sevru u Francuskoj i želela je da se prijavi na školsko takmičenje iz biotehnologije.

Osvetljenje troši ogromnu količinu električne energije (neke procene su da je to 19% globalno utrošene električne energije), a raste i svest o tome koja je cena svetlosnog zagađenja. Rej se zapitala, zašto ne bismo mogli da napravimo prirodno, čisto svetlo na isti način na koji to rade ovi organizmi i da se pri tome pozabavimo ovim problemima.

Njeno učešće na takmičenju i razvijanje ideje o prirodnom svetlu je rezultiralo osvajanjem prve nagrade i započelo njeno putovanje koje je dovelo do stvaranja kompanije Glowee, start-ap kompanije koja u ovom trenutku ima 17 zaposlenih, većinom naučnika i naučnica koji rade na istraživanjima i razvoju. Kompanija ima skoro 3 miliona evra kapitala koji su obezbedili entuzijastični investitori, kao i mnoštvo nagrada i drugih oblika spoljašnje podrške.

Takođe, ova kompanija je jedan od pređašnjih pobednika godišnjeg Turnira socijalnih inovacija, koji organizuje Institut Evropske investicione banke. Turnir prepoznaje i podržava evropske socijalne preduzetnike/ce sa ciljem ostvarivanja društvenog, etičkog ili ekološkog uticaja.

Ovo nije naučna fantastika

„U okeanu, bioluminiscencija nije nešto čudno“, kaže Rej, koja je pre četiri godine pokrenula Glowee. „Osamdeset posto organizama koji žive u moru stvara sopstveno svetlo, ili kroz svoj DNK ili u simbiozi sa bakterijama.“

Bioluminiscencija se definiše kao stvaranje svetlosti od strane živog organizma. Najviše je zastupljena kod organizama koji žive u moru, ali se može naći i na kopnu kod svitaca i nekih vrsta crva.

U proizvodnji lampi, Glowee koristi bioluminiscenciju koju stvaraju bakterije iz mora, unapređujući ih tako da sijaju jače i duže dok se hrane i razmnožavaju. U slanoj vodi, punoj hranljivih sastojaka, izmenjena bakterija ešerihija koli (e.coli) prirodno blago svetli – slično kao noćno svetlo – dok se hrani i razmnožava.

Trenutno, bioluminiscentno osvetljenje funkcioniše kao akvarijum ili posuda za ribice i može se kontinuirano koristiti u zatvorenim prostorima, dok god se bakterije hrane. Kompanija radi na razvijanju tehnologije koja bi omogućila da se ovakvo osvetljenje koristi napolju i u različite svrhe, na primer, kao ulična rasveta. Cilj kompanije je da stvori sisteme osvetljenja koje opštine mogu da koriste, a koji su čistiji i proizvode manje svetlosnog zagađenja.

Laboratorija koju je Rej osnovala pravi lampe koristeći bioluminiscenciju koju proizvode bakterije iz mora. ©Chris Welsch

Laboratorija koju je Rej osnovala pravi lampe koristeći bioluminiscenciju koju proizvode bakterije iz mora. ©Chris Welsch

Za sada, Glowee proizvodi osvetljenje za različite događaje kao što su korporativni skupovi (njihovi klijenti su LVMH, Adidas i Accor hoteli), a njihov najnoviji proizvod, Glowzen soba, postavlja bioluminiscentnu lampu u središte prostorije za opuštanje. U novembru 2018. godine, avio kompanija Air France je na nedelju dana instalirala Glowzen sobu u svojoj čekaonici za putnike prve klase na aerodromu Šarl de Gol, kako bi im dala šansu da se opuste pre poletanja. U mirnom prostoru, putnici su mogli da utonu u ergonomske stolice uživajući u mekanom, plavo-zelenom svetlu bioluminiscentne lampe u toku vođenog relaksacionog doživljaja.

„Ovaj fenomen je veoma inspirativan. Razmišljate o nečemu što je živo i što dolazi iz prirode“, kaže Rej, tokom intervjua u prostorijama Glowee laboratorije, koja se nalazi u Evriju, predgrađu Pariza.

Redizajniranje svetlosne tehnologije

Mnogo izazova stoji pred kompanijom Glowee pre nego što dostigne svoj cilj, a to je da osvetljava gradove širom sveta.

„Problem je u tome što je bioluminiscentno osvetljenje remetilačka tehnologija“, objašnjava Rej. „Nije inkrementalna. To nije sijalica. Radi se o potpunoj promeni proizvodnog lanca rasvete, od početka do kraja. To znači da ćemo morati puno da radimo na tome da ubedimo energetske kompanije i opštine da je neophodno da se na drugačiji način pristupi ovom pitanju.“

Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice…

Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, koja pomaže deci da razviju veštine kao što su empatija i deljenje.

Mnogo mi znači što treniram: da steknem kondiciju, da budem zdraviji, da izađem iz kuće, upoznam nove ljude…

EU pomoć za osnivanje Centra za rano otkrivanje deformiteta kičme kod dece…