Obavezno osnovno obrazovanje danas je uobičajeno širom sveta. Slično je i sa obdaništima, univerzalnom zdravstvenom zaštitom, penzijskim fondovima. Iako su deo društvene stvarnosti i gotovo svakog čoveka pojedinačno, govorimo o nekim od najznačajnijih društvenih inovacija koje su dovele do velikih globalnih iskoraka i pozitivnih promena. Neretko isprva ocenjene kao „utopijske zamisli“, postale su neizbežan deo svakodnevice i unapredile svet u kojem živimo.
Brojne promene s kojima se susrećemo u svim sferama života ne samo da menjaju potrebe građana i građanki u različitim oblastima (obrazovanje, zdravstvo, informisanje, socijalna zaštita, stanovanje) već te promene zahtevaju nove i adekvatne odgovore na potrebe građana i građanki. Kada stvari ne funkcionišu, kada usluge više nisu odgovarajuće, kada se stvaraju sve veće razlike, a socijalna isključenost raste – potrebne su društvene inovacije!
U svetu se trenutno vodi velika debata o univerzalnom garantovanom dohotku (universal basic income), a nekoliko zemalja testira ovu inovativnu meru kako bi se sagledali njeni efekti. Univerzalni garantovani dohodak za sve građane i građanke smatra se odgovorom za ekonomsku globalizaciju i neophodnu pokretljivost i fleksibilnost koja se očekuje na tržištu, kao i nesigurnost koju ona izaziva kod pojedinaca. Ideja nije da se finansira nešto dodatno, već da se postojeće zameni boljim.
Društvena inovacija je praksa, proces, proizvod, usluga, poslovni model, novi organizacioni oblik, instrument i metodologija, ili pak kombinacija svega navedenog, čiji je cilj da se pruži bolji odgovor na neku nezadovoljenu potrebu ili društveni problem. Inovacije su društvene kada su usmerene na dobrobit društva i javno dobro, a polaze od ljudi i njihovih potreba. Društvena inovacija sagledava višeslojnost problema i nadilazi sektorske podele. Do „rešenja koja rade“ dolazimo kada se premoste granice javnog, privatnog, civilnog sektora, akademije, preduzetništva.
Inovacije počinju idejom koju podstaknu događaj ili iskustvo, a u kojem potreba ili problem postaju vidljivi. Predložena rešenja se zatim testiraju u praksi i dalje usavršavaju. Od izuzetne važnosti je da inovacija bude održiva, i da onda raste i širi se dalje u praksi. Najzad, inovacija postaje sistemska promena. Ona uključuje snažnu povezanost i interakciju više elemenata: društveni pokret, poslovni modeli, zakoni i propisi, podaci i infrastruktura, sasvim novi način razmišljanja.
U procesu društvenog inoviranja izuzetno je značajna participacija građana i građanki. To je način da se spoznaju njihove potrebe, a rešenja koja nastaju u širokom konsultativnom procesu po pravilu su legitimnija i efikasnija. Takođe, svi građani i građanke mogu biti izvor inovativnog rešenja.
