Arhitektkinja Pezana Redža daje novi život starom drvetu izrađujući prelepe enterijere, pri čemu obezbeđuje posao za ugrožene Albance

Trgovačka ulica u albanskom gradu Kroji pruža se padinom koja vodi ka tvrđavi koja stražari nad ravnicom – utvrđenju Skenderbega, narodnog heroja iz 15. veka, i dalje veoma poštovanog zbog odolevanja nadmoćnijoj osmanlijskoj vojsci čitavih 25 godina.

Ulici hlad prave široki krovovi sa crepom od terakote na niskim građevinama od drveta i kamena, retkim ostacima tradicionalne albanske arhitekture, u koje su se sada uselili kafei i prodavnice suvenira koje prodaju kape od filca i papuče, ručno rađene ponjave, kao i majice i plastične lutke obučene u narodnu nošnju. Trgovačka ulica u Kroji je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u zemlji i privredni zamajac ovog grada i regiona.

Pezana Redža se odlučno popela uz ulicu, razmenjujući pozdrave sa vlasnicima radnji i meštanima. Svi u Kroji znaju ko je ona – Pezana rukovodi obnovom i opremanjem šest lokala zahvaljujući sredstvima Albansko-američke razvojne fondacije koja finansira 80 odsto troškova renoviranja (preostalih 20 odsto plaćaju vlasnici zgrada).

Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch

Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch

Angažujući radnike iz svog socijalnog preduzeća Pana/Storytelling Furniture, ona nadgleda popravku oronulih konstrukcija, a kada taj deo posla bude završen dizajniraće enterijer i opremiće prostor novim nameštajem. Pezana obilazi svaku lokaciju na kojoj se radi i razgovara sa svojim radnicima o pojedinostima posla, ali i ubeđuje pojedine vlasnike, takođe na objektu, koji su i dalje sumnjičavi prema strancima, čak i onim koji finansiraju 80 odsto troškova renoviranja.

„Za nas, ovo je sledeći veliki korak“, rekla je Redža o projektu. „To je posao na potpuno drugom nivou. Ne radi se samo o dizajnu, već i o strukturi i o očuvanju nečega tradicionalnog.“

Redža, kao i Skenderbeg, ne da se zastrašiti neizvesnim poduhvatom.

Nova radna mesta

Albanija je dugo bila najsiromašnija zemlja u Evropi, koja se sporo oporavljala od komunističke diktature, korupcije i nepoverenja. Trenutno se suočava sa pojavom koju građani nazivaju „treće seobe“ – masovnim migracijama radno sposobnog stanovništva koji priliku za bolji život traže na drugom mestu.

„Jedan od mojih radnika, šezdesetogodišnjak, odlazi iz zemlje“, kaže Pezana. „To vam govori o tome koliko je teško. Ali ja ne želim da odem, želim nešto da sačuvam ovde. Ne želim da Albanija nestane.“

Iako je arhitektkinja, Redža je bila posvećena radu na nekoliko drugačijih projekata pre nego što je osnovala svoje preduzeće. Još za vreme studija je otvorila prihvatilište za napuštene životinje. Zatim je pokrenula program terapije sa životinjama, gde su napuštene životinje pružale utehu i ljubav deci bez roditelja.

„Htela sam da napuštena deca shvate da čak i kada si povređen – kao što su ove životinje – i dalje možeš da pružiš ljubav“, objasnila je.

Ipak, svaki put bi bila frustrirana time što je, nakon početnog prikupljanja i nalaženja sredstava za finansiranje ovih programa, novac na kraju bio potrošen, pa su samim tim i programi doživeli kraj.

Pre šest godina, Redža je na Fejsbuku videla poziv za konkurs „Zelene ideje“ i socijalno preduzetništvo. Mislila je da nema šanse da pobedi na konkursu čija je nagrada bila 10.000 dolara, ali je ipak osmislila svoju ideju za preduzeće Pana i konkurisala. Njen predlog je bio da iskoristi svoje znanje kao arhitekte za dizajniranje nameštaja i enterijera od starog drveta iz srušenih kuća, paleta i drugih izvora, čime se čuva živo drveće. Takođe, kao radnike bi angažovala i obučavala osobe iz ugroženih grupa – decu bez roditelja, povratnike iz inostranstva i starije radnike. Na svoje iznenađenje, pobedila je na konkursu. Novac od nagrade je iskoristila za nabavku opreme i otvaranje radionice, najpre u prizemlju svoje kuće.

„To je bilo pre šest godina“, rekla je Pezana. „Sada imamo 18 zaposlenih i još 12 radnika koji nam pomažu na projektu u Kroji, za sada privremeno ali se nadam i da će ostati, tako da je to ukupno 30.“

Dragana Malidžan VinkićPiše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Digitalna uključenost predstavlja pristup ljudi informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), kao i osnaživanje ljudi da putem IKT doprinesu digitalnoj ekonomiji i društvu, sopstvenom, ekonomskom i društvenom razvoju. Digitalna uključenost ne predstavlja samo posedovanje računara, pametnog telefona ili pristup internetu, već kompetencije koje su neophodne za ravnopravno učešće u digitalnom dobu (obrada informacija, kreiranje sadržaja, bezbednost, komunikacija, rešavanje problema), kao i pristup informacijama, elektronskim javnim uslugama, servisima, aplikacijama…

Digitalna uključenost kao aspekt socijalne uključenosti obuhvata pristupačne IKT, odnosno razvijanje tehnoloških rešenja u skladu sa principima univerzalnog dizajna, asistivne tehnologije, digitalne veštine. Povećanje digitalne uključenosti dovodi do smanjenja jaza između ljudi kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje i onih kojima to nisu.

Paradoksalno je da u svetu u kojem je digitalizacija u usponu, i u kojem IKT alatke treba da olakšaju život, istovremeno postavljaju nove izazove pred ljude koji se inače nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na opštu populaciju.

U Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom (2010–2020) digitalna uključenost u svom najširem obliku obuhvata prevazilaženje barijera koje se odnose na pristupačnost, participaciju, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Viđena kao jedna od ključnih oblasti u Strategiji, digitalna uključenost ne predstavlja samo političku već i moralnu obavezu, stoga je Evropski parlament i Savet Evropske unije na predlog Evropske komisije usvojio Direktivu o pristupačnosti veb-stranica i mobilnih aplikacija organa javnog sektora, kako bi se odgovorilo na potrebe 80 miliona osoba sa invaliditetom u EU i omogućilo njihovo puno učešće u digitalnoj ekonomiji i društvu. Direktiva pored pristupačnosti naglašava važnost društvene participacije, razvoj produkata i servisa u skladu sa potrebama ljudi sa invaliditetom, pristup različitim asistivnim i drugim tehnologijama (na primer automatizovane mašine, uređaji za prodaju karata, interaktivni terminali za samoposluživanje na stanicama, u bankama…) i razvoj ovog tržišta, kako bi se osigurao veći stepen samostalnosti i smanjila potreba za drugim uslugama zdravstve i socijalne zaštite.

Digitalna uključenost u Srbiji

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji postoje veliki pomaci na polju pristupa internetu. Naime, podaci iz 2017. ukazuju na to da skoro 73% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak. Ovaj procenat beleži porast u odnosu na prethodni period izveštavanja kada je 2013. godine 55,8% domaćinstava posedovalo internet priključak. Međutim, kada se uzmu u obzir geografske oblasti, primetan je digitalni jaz gde 78% domaćinstava u gradskim naseljima poseduje internet priključak, a u ruralnim 63%. Najveća zastupljenost je u Beogradu i iznosi 82%.

Klub Freebird omogućuje starijim osobama srodnih interesovanja da se povežu kroz putovanja i međusobne posete…

Ovaj put vam predstavljamo crteže i jednu pesmu našeg prodavca Nikole Repeca, uz njegov kratak portret…

Migel Neiva izumeo je jezik simbola koji daltonistima omogućava razumevanje boja

Od 2018. godine do sada Razvojni biznis centar omogućio je međunarodnu razmenu za 8 mladih preduzetnika i preduzetnica iz Srbije…