Danas je dan osoba sa autizmom. Možda ste očekivali da napišem neki tekst o teškoćama sa kojima se suočavaju ljudi koji imaju autizam, ili o školovanju, zapošljavanju osoba sa invaliditetom, njihovim interesovanjima i slično. Međutim, pojavila se jedna važna tema koja je potresla ceo svet, a to je virus COVID-19.
Početkom marta, kada je počelo da se priča o ovoj temi, poželeo sam da se informišem o tome o čemu se tu radi. Saznao sam da se nova bolest pojavila prvo u Kini, a sad se već proširila i na mnoge zemlje u svetu. Bolest se lako širi i može da bude jako opasna. U Italiji i u Španiji je već mnogo ljudi obolelo i umrlo. Za ovu bolest nema leka, a ne postoji ni vakcina koja bi pomogla da se ljudi ne razbole. Zbog toga je u našoj zemlji uvedeno vanredno stanje. To znači da su zatvoreni kafići, otkazane su razne sportske manifestacije, razni muzički događaji, ne rade bioskopi, pozorišta, ukinut je javni prevoz, obustavljena su razna predavanja itd. Građani idu samo do prodavnice i treba odmah da se vrate kući. Takođe, zatvoreni su vrtići, osnovne i srednje škole, fakulteti, dnevni boravci, specijalne škole.
Moramo se pridržavati raznih pravila, a to znači da ne smemo da se rukujemo, grlimo ili ljubimo ni sa kim, ne treba organizovati žurke, proslave, kad razgovaramo sa ljudima treba da budemo udaljeni od njih, a ukoliko se ne osećamo dobro, obavezno treba da se javimo telefonom lekaru. Ne treba dodirivati rukama lice i treba ih redovno prati. Pranje ruku treba najmanje da traje 20 sekundi. Ljudi stariji od 65 godina ne smeju da izlaze iz kuće, zato što se pokazalo da su najugroženiji od ovog virusa.
Ne znamo tačno koliko će ovo vanredno stanje trajati. U svakom slučaju, da bi ono trajalo što kraće, važno je da se svi pridržavaju pravila. Međutim, čitao sam i gledao na televiziji da mnogi ljudi krše pravila. To je jako opasno i neodgovorno.
Meni lično teško pada to što ne mogu da izlazim iz kuće, da prošetam, da odem na trening, u sportski centar, da se vidim sa prijateljima, da odem u poslastičarnicu, kafić ili na svirku. Međutim, trudim se da nađem zanimaciju – puno vremena provodim svirajući, učeći nove pesme, slušajući muziku, gledajući omiljenu seriju, čitajući… Ponekad pogledam i školski program na TV-u i obnavljam svoje znanje. Vežbam i trudim se da održim kondiciju, da bih mogao da nastavim sa treninzima kad sve ovo prođe. Čujem se telefonom sa drugaricama, prijateljima i rođacima. Kad mi je baš teško da budem u kući, izađem na terasu i provedem neko vreme na suncu. Nekoliko puta sam prošetao do prodavnice.
