Arhitektkinja Pezana Redža daje novi život starom drvetu izrađujući prelepe enterijere, pri čemu obezbeđuje posao za ugrožene Albance
Trgovačka ulica u albanskom gradu Kroji pruža se padinom koja vodi ka tvrđavi koja stražari nad ravnicom – utvrđenju Skenderbega, narodnog heroja iz 15. veka, i dalje veoma poštovanog zbog odolevanja nadmoćnijoj osmanlijskoj vojsci čitavih 25 godina.
Ulici hlad prave široki krovovi sa crepom od terakote na niskim građevinama od drveta i kamena, retkim ostacima tradicionalne albanske arhitekture, u koje su se sada uselili kafei i prodavnice suvenira koje prodaju kape od filca i papuče, ručno rađene ponjave, kao i majice i plastične lutke obučene u narodnu nošnju. Trgovačka ulica u Kroji je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u zemlji i privredni zamajac ovog grada i regiona.
Pezana Redža se odlučno popela uz ulicu, razmenjujući pozdrave sa vlasnicima radnji i meštanima. Svi u Kroji znaju ko je ona – Pezana rukovodi obnovom i opremanjem šest lokala zahvaljujući sredstvima Albansko-američke razvojne fondacije koja finansira 80 odsto troškova renoviranja (preostalih 20 odsto plaćaju vlasnici zgrada).
Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch
Angažujući radnike iz svog socijalnog preduzeća Pana/Storytelling Furniture, ona nadgleda popravku oronulih konstrukcija, a kada taj deo posla bude završen dizajniraće enterijer i opremiće prostor novim nameštajem. Pezana obilazi svaku lokaciju na kojoj se radi i razgovara sa svojim radnicima o pojedinostima posla, ali i ubeđuje pojedine vlasnike, takođe na objektu, koji su i dalje sumnjičavi prema strancima, čak i onim koji finansiraju 80 odsto troškova renoviranja.
„Za nas, ovo je sledeći veliki korak“, rekla je Redža o projektu. „To je posao na potpuno drugom nivou. Ne radi se samo o dizajnu, već i o strukturi i o očuvanju nečega tradicionalnog.“
Redža, kao i Skenderbeg, ne da se zastrašiti neizvesnim poduhvatom.
Nova radna mesta
Albanija je dugo bila najsiromašnija zemlja u Evropi, koja se sporo oporavljala od komunističke diktature, korupcije i nepoverenja. Trenutno se suočava sa pojavom koju građani nazivaju „treće seobe“ – masovnim migracijama radno sposobnog stanovništva koji priliku za bolji život traže na drugom mestu.
„Jedan od mojih radnika, šezdesetogodišnjak, odlazi iz zemlje“, kaže Pezana. „To vam govori o tome koliko je teško. Ali ja ne želim da odem, želim nešto da sačuvam ovde. Ne želim da Albanija nestane.“
Iako je arhitektkinja, Redža je bila posvećena radu na nekoliko drugačijih projekata pre nego što je osnovala svoje preduzeće. Još za vreme studija je otvorila prihvatilište za napuštene životinje. Zatim je pokrenula program terapije sa životinjama, gde su napuštene životinje pružale utehu i ljubav deci bez roditelja.
„Htela sam da napuštena deca shvate da čak i kada si povređen – kao što su ove životinje – i dalje možeš da pružiš ljubav“, objasnila je.
Ipak, svaki put bi bila frustrirana time što je, nakon početnog prikupljanja i nalaženja sredstava za finansiranje ovih programa, novac na kraju bio potrošen, pa su samim tim i programi doživeli kraj.
Pre šest godina, Redža je na Fejsbuku videla poziv za konkurs „Zelene ideje“ i socijalno preduzetništvo. Mislila je da nema šanse da pobedi na konkursu čija je nagrada bila 10.000 dolara, ali je ipak osmislila svoju ideju za preduzeće Pana i konkurisala. Njen predlog je bio da iskoristi svoje znanje kao arhitekte za dizajniranje nameštaja i enterijera od starog drveta iz srušenih kuća, paleta i drugih izvora, čime se čuva živo drveće. Takođe, kao radnike bi angažovala i obučavala osobe iz ugroženih grupa – decu bez roditelja, povratnike iz inostranstva i starije radnike. Na svoje iznenađenje, pobedila je na konkursu. Novac od nagrade je iskoristila za nabavku opreme i otvaranje radionice, najpre u prizemlju svoje kuće.
„To je bilo pre šest godina“, rekla je Pezana. „Sada imamo 18 zaposlenih i još 12 radnika koji nam pomažu na projektu u Kroji, za sada privremeno ali se nadam i da će ostati, tako da je to ukupno 30.“
