Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog srčanog oboljenja, odlučili su da im životna misija postane pronalaženje rešenja koje bi predviđalo srčane udare.
Priča o programu Heartstrings počinje velikim gubitkom.
Alen i Maks Mohamadi, braća inženjeri iz Stokholma, pre sedam godina su bili na porodičnoj proslavi rođendana svog rođaka. Usred proslave, njihova baka je doživela iznenadni srčani udar i umrla.
„Da li možete da zamislite? Proslava se pretvorila u sahranu“, kaže Maks. „Imala je 63 godine. Nije imala višak kilograma. U životu nije zapalila cigaretu. Nije postojao nikakav spoljašnji znak da je imala neki problem.“
Za Alena i Maksa, njihova velika tuga bila je njihova polazna tačka. Želeli su da saznaju da li postoji šansa da se tako nešto dogodi i njihovim roditeljima. Tako su počeli da istražuju kako doktori procenjuju zdravlje srca. Bili su iznenađeni onim što su otkrili.
„Srčana oboljenja su broj jedan na listi uzroka smrti širom sveta. Od ove vrste oboljenja umre jedna osoba svake dve sekunde“, rekao je Alen. „Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od kardiovaskularnih oboljenja umre više od 17 miliona ljudi godišnje. Međutim, u mnogim slučajevima nije bolest ta koja dovede do smrtnog ishoda, već to što je kasno otkrivena.“
Iz ove lične tragedije rodilo se brzorazvijajuće zdravstveno preduzeće, koje se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa zvanog Heartstrings koji su napravila braća i kojim upravlja zaštićena tehnika veštačke inteligencije.
Osvajanje srca investitora
Heartstrings je privukao pažnju investitora i dao nadu mnogima u zdravstvenoj industriji.
Braća su 2017. godine pobedila na godišnjem Turniru socijalnih inovacija koji organizuje Institut Evropske investicione banke. Našli su se, takođe, na listi 30 najuticajnijih socijalnih preduzetnika magazina Forbs, kao i na prestižnoj listi „Forbsovih 30 ispod 30“. Pored toga, pobedili su na takmičenju za startap preduzeća koje finansira švedska telekomunikaciona kompanija Tele2. Na ovom takmičenju je učestvovalo 4.300 startap kompanija, a oni su osvojili novčanu nagradu od milion švedskih kruna (oko 100 hiljada evra) i moderni kancelarijski prostor u Sodermalmu, popularnom kraju Stokholma, koji je opremljen najmodernijom rasvetom punog spektra, opremom za vežbanje i stolicama koje su namerno dizajnirane tako da postaju veoma neudobne ako se na njima sedi duže od 15 minuta (i na taj način podstiču stajanje i kretanje).
Pre nagrada i priznanja, Alen i Maks su veoma teško uspevali da pronađu bilo koga ko bi verovao u njihove ideje.
Maks kaže da većina ljudi sazna da ima probleme sa srcem tek kada ode kod lekara, a pošto doživi neke od simptoma kao što su bol u grudima ili nedostatak vazduha. Ovi simptomi, međutim, mogu da budu povezani sa mnogim drugim oboljenjima; na ovaj način se hiljade kliničkih sati gubi na dijagnostikovanje pacijenata koji veoma moguće nemaju probleme sa srcem, dok se kod čak milijardu ljudi razvijaju srčana oboljenja, a da oni to i ne primećuju.
Inženjerski pristup
„U početku i neko vreme posle toga, nismo razmišljali o tome da ovo pretvorimo u posao, samo smo želeli da nađemo rešenje“, kaže Maks.
Problemu su pristupili kao inženjeri, a ne kao lekari.
Heartstrings se bavi skriningom i ranim otkrivanjem srčanih oboljenja korišćenjem sofisticiranog softverskog programa ©Chris Welsch
„Naša kompanija je izgrađena na osnovama inženjerskog načina razmišljanja“, kaže Maks. Alen na to dodaje: „Inženjeri posmatraju sisteme i njihove komponente. Ako jedna komponenta ne radi kako treba, to će uticati na delovanje celog sistema. Ljudsko telo je takođe sistem, a svaki organ je jedna njegova komponenta. To nas je navelo da pomislimo da bismo posmatranjem određenih povezanih parametara mogli da vidimo da li bi srčana oboljenja mogla da se otkriju u ranijim fazama.“
Koristeći skup različitih podataka – od ličnih i demografskih, do geografskih i medicinskih, koje su od pacijenata prikupljale medicinske sestre i lekari – koristeći veštačku inteligenciju braća su kreirala algoritam, koji bi sa zadovoljavajućom sigurnošću mogao da ukaže na to da li je ova važna komponenta (srce) sistema (telo) u opasnosti.
U tom trenutku su shvatili da su došli na ideju koja bi mogla da ima značajan uticaj na društvo, ideju koja bi spašavala živote, štedela dragoceno vreme lekarima, štedela novac i doprinela tome da više bolničkih kreveta bude slobodno, smanjila troškove za sve (pacijente, osiguravajuće kompanije, lokalne samouprave), a uz sve to predstavljala održiv poslovni model.
