milton_001Džon Milton je priznati engleski esejista, pesnik i dramaturg. Rođen je u Londonu 1608. godine. Njegov otac je bio muzičar i činio je sve za Džonovo obrazovanje ali  i njegov duhovni razvoj. Materijalno ga je obezbedio vrlo rano, pa je Džon počeo da zarađuje tek kada je zašao u tridesete godine. Slabog je vida još od ranog detinjstva, ali kako se nije štedeo gubi vid u potpunosti u 43. godini.

Učio je najbolju londonsku školu tog vremena, sa šesnaest godina postao je student Kembridža, a sedam godina kasnije postao je magistar umetnosti.

Prve stihove napisao je kada je imao petnaest godina. U Hortonu, na očevom imanju gde se nastanio, pisao je pesme na italijanskom, drame i elegije koji su ostali poznati uskom krugu prijatelja. Takođe je pisao i pamflete protiv vladajuće anglikanske crkve, borio se protiv episkopata i za demokratizaciju crkve.

Miltonovi traktati bili su važni za formiranje i razvoj puritanske engleske građanske revolucije, ali i njena filosofska osnova.  Taj angažman doneo mu je mesto ličnog seketara Olivera Kromvela gde je vodio prepisku sa stranim državnicima, a bio je i propagandista republikanske vlasti. Kromvelu je napisao pesmu gde je izrazio nadu da neće ograničavati slobodu, ali je Kromvel brzo zaveo diktaturu.

milton_002Tih godina mu umire prva, a zatim i druga žena na porođaju zajedno sa novorođenčetom. Vid koji mu je bio slab od detinjstva počinje da ga napušta, a 1652. ostaje slep. Ostavio je dužnost sekretara, ali je nastavio da diktira svoja dela. Tako nastaje „Izgubljeni raj“.

Kromvel umire 1658. godine, a dve godine kasnije obnovljena je monarhija Stjuarta. Pesnik se tada nalazi ne samo u nemilosti nego i pred pogubljenjem koje je, srećom, izbegao. Od tada je daleko od javne scene, živi od ličnih prihoda i pisanja. „Izgubljeni raj“ završio je 1663, a štampao 1667. godine. Četiri godine kasnije izašao je spev „Vraćeni raj“ i poema „ Samson – borac“.

Međugeneracijska razmena veština

Međugeneracijska razmena veština

U Srbiji je 2017. godina proglašena Godinom međugeneracijske solidarnosti. Da bismo razumeli sve izazove koji su pred nama, potrebno je da razumemo i izraz međugenaracijska solidarnost, koji se pre svega odnosi na složen, određen sistem odnosa između osoba različitih generacija kako unutar porodice tako i u širem kontekstu, odnosno u čitavom društvu.

Danas svakako možemo reći da živimo u vreme dinamičkih i značajnih društvenih promena koje predstavljaju rezultat političkih, ekonomskih i demografskih procesa. Jedna od karakteristika današnjeg društva je demografsko starenje. Starenje populacije je svakako postepen proces koji se dešava izvesno vreme širom sveta, međutim, trenutno je većina zemalja u demografskom bonusu, pa demografsko starenje ne spada u goruće pitanje.

Međutim, demografske projekcije govore da se broj starijih u ukupnoj populaciji uvećava. Prema podacima Ujedinjenih nacija 2015. godine broj starijih od 60 godina u ukupnoj populaciji iznosio je 901 milion, a do 2050. broj starijih od 60 godina biće preko 2 milijarde. Sa druge strane ukoliko sada pokušamo da ga uporedimo sa brojem dece, prema istom izvoru broj osoba starijih od 60 godina je 2000. godine premašio broj dece do 5 godina starosti, a procena je da će broj starijih od 60 godina 2050. godine premašiti broj dece do 15 godina starosti.

Ljudi danas žive duže u boljem zdravlju, ostaju duže aktivni. Svako od nas želi duže da živi, a napredak nauke i medicine nam to omogućava. Sa druge strane, ljudi kasnije dobijaju decu, menja se struktura porodice, više se ulaže u obrazovanje i lični razvoj. Prema tome, pitanje starenja nije izolovano pitanje, moramo biti svesni da demografsko starenje utiče na sve sfere života, na rad, zapošljavanje, obrazovanje, penzioni sistem, lične finansije, pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, na usluge transporta, na potrošnju, na participaciju, međugeneracijsku solidarnost i privredni rast.

Postavlja se pitanje da li će ovaj trend dovesti do povećanja tenzije među generacijama, jer će manji broj radno sposobnih morati da podrži veći broj starijih osoba? Mnogi su skeptični i smatraju da postoje crne prognoze o sukobu generacija, da je demografsko starenje pretnja za društvenu stabilnost i koheziju.

Međugeneracijske edukacije

Međugeneracijske edukacije

Da bi društva odgovorila na ove izazove potrebno je da se pitanja starenja stanovništva uvedu u sve javne politike, jer bi se sa jedne strane  društvo i ekonomija uskladili sa demografskim starenjem, a sa druge strane to bi omogućilo da se obezbedi bolja integracija svih starosnih grupa u kreiranje politika i obezbedila međugeneracijska solidarnost, međugeneracijska jednakost, međugeneracijska ravnopravnost, međugeneracijska pravednost, ali bi se i bolje iskoristio međugeneracijski kapital. Pre svega to bi omogućilo proces konstantne optimizacije resursa društva i potrošnje.

Jedan od važnih izazova sa kojima se susrećemo je siromaštvo starijih i neophodna nega, i ovo nam često pomera fokus u jednu stranu – ova pitanja su važna, ali moramo biti oprezni, jer ne treba zaboraviti ogromnu grupu aktivnih starijih osoba. Socijalna sigurnost u starosti je važna za dostojanstveno starenje i osećaj samopoštovanja, postoje različiti aspekti finansijske sigurnosti, ali je pokrivenost penzijama i održivost penzionog sistema osnovni vid međugeneracijske solidarnosti. Kao što autorke Gordana Matković i Katarina Stanić navode u publikaciji „Socijalna zaštita u starosti : dugotrajna nega i socijalne penzije“ pokrivenost penzijama u ovom trenutku je visoka, a postavlja se pitanje šta će biti u budućnosti, imajući u vidu da je u ovom trenutku manje od 50% stanovništva starosti od 20 do 65 godina pokriveno osiguranjem. Prema tome, ovo će biti važno pitanje saradnje među generacijama u budućnosti, a uvođenje socijalnih penzija kao vida finansijske sigurnosti u starosti je jedno od mogućih rešenja. Izveštaj “Starenje u 21. veku: dostignuća i izazovi” koji su priredili Populacioni fond Ujedinjenih nacija i HelpAge International 2012. godine pokazao je da ulaganje u socijalnu sigurnost starijih poboljšava položaj i mlađih. U Brazilu je, recimo, jaz između stvarnog i obaveznog upisa u školu umanjen za 20% kod devojčica koje žive u domaćinstvima sa starijim osobama koje primaju ruralne penzije.

Drugi izazov je zdravstvena zaštita; od vitalnog je značaja obezbediti pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Sa starenjem se smanjuju prihodi, a povećavaju troškovi zdravstvene zaštite, lekovi, pelene za odrasle, rehabilitacija. Sve ovo ukazuje da su zdravstveni sistemi širom sveta neadekvatni u odnosu na potrebe svih generacija i zahtevaju prilagođavanje postojećim demografskim promenama. Ljudi žive duže u boljem zdravlju i dok svakako treba potencirati individualnu odgovornost u očuvanju zdravlja kroz zdravstveno preventivne aktivnosti, treba se zapitati šta je sa onima koji su funkcionalno zavisni i hronično bolesti? Potrebno je obezbediti veći broj gerijatara, geronto sestara i lekara opšte prakse koji su prošli dodatnu edukaciju, ali potrebno je jačati i kapacitete porodice koje brinu o ostarelim članovima, kroz usluge predaha i edukacije.

Svakodnevno sam suočena sa posledicama zapostavljanja nekog deteta od strane osobe koja učestvuje u njegovom podizanju…

Projekat Udruženja Roma Braničevskog okruga jedan je od dva projekta iz Srbije koji su osvojili Nagradu EU za integraciju Roma.

Znala sam da me i nastavnici i vršnjaci gotive. Niko me nikada nije vređao na temu hendikepa, nisam imala traume…

Ovaj model dokazuje da je rad sa bivšim osuđenim licima moguć i da sveobuhvatna podrška daje dobre rezultate.